Izvor: Politika, 17.Feb.2015, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EPS može da bude profitabilan

Ako država u sređivanju svoje najvrednije kompanije pođe logikom privatnika – da postavi profesionalne menadžere koji će otpustiti viškove zaposlenih, da poveća cene i ne zaposli nijednog čoveka iz partija na vlasti, može da ima uspešnu kompaniju

Država Srbija treba da kaže šta hoće od svog najvrednijeg preduzeća. Šta to znači? Da definiše ciljeve poslovanja i obezbedi potrebne uslove za njihovu realizaciju, a nezavisna uprava treba da obezbedi njihovo ostvarenje. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tek tada je moguće objektivno i nepristrasno oceniti efikasnost rada rukovodstva EPS-a, rekao je za naš list dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, odgovarajući na naše pitanje – da li su najavljena korporativizacija i profitno poslovanje početak ekonomskog, ali i organizacionog sređivanja naše najvrednije i najveće kompanije, čime treba i da MMF-u pokažemo da smo ozbiljno odlučili da javna preduzeća više ne budu partijski feudi.

Na koji način uvođenje korporativnog upravljanja može da pomogne uspostavljanju boljeg poslovanja EPS-a?

Efikasno upravljanje EPS-om u najvećoj meri zavisi od njegovog vlasnika, to jest od toga šta država očekuje od EPS-a, ali i od znanja, iskustva i sposobnosti rukovodstva kompanije. Ako vlasnik (država) želi da EPS postane veoma efikasno i profitabilno preduzeće, kao na primer češki ČEZ, onda EPS mora učiniti sve ono što bi uradio i privatni vlasnik. A on bi otpustio višak zaposlenih, izabrao najbolji profesionalni menadžment, povećao cenu kilovat-sata i izvršio neophodnu tehničko-tehnološku modernizaciju kompanije.

Čini se, bar za sada, da „gazda” nije baš voljan za takve ozbiljne rezove. Sasvim razumljivo, jer ono što se decenijama prećutno gajilo nije moguće preko noći promeniti. Kakav je vaš stav prema tome?

Potpuno je drugačija situacija ako država želi da zadrži najveći broj zaposlenih u EPS-u, ako niskom cenom električne energije hoće da „čuva” socijalni mir, ako EPS pretvori u partijski poligon u kome će zapošljavati istaknute i zaslužne partijske kadrove, ako se kasa EPS-a koristi za razna sponzorstva, donacije, dotacije... U tom slučaju EPS će i dalje praviti gubitke i srljati u neizbežnu propast.

Povećanje cene električne energije je opet odloženo. Svaka najava se dočeka na nož. Kakav je vaš stav prema tome? Da li je socijalni element jedini zbog kog država odlaže uvođenje tržišne cene struje?

Jeste važan socijalni motiv, ali on nije jedini. Ima i politike, jer povećanje cene struje pogađa sve građane, ali ipak najviše one sa plićim džepom, koji su danas u Srbiji, nažalost, najbrojniji. Mislim da je i vlada svesna da neekonomska cena električne energije uništava EPS, ali da bi i znatnije povećanje njene cene imalo za posledicu rast broja građana, koji nemaju sredstava da plate ispostavljene račune. U tom začaranom krugu, povećanjem cene električne energije verovatno bi se okrunila podrška najsiromašnijih građana, a vladajuća stranka, bez obzira na to šta govori, ipak o tome mora voditi računa.

Može li viša cena, 10, 12 ili koji procenat više da reši sve probleme EPS-a ili se mora pribeći i nečemu što se zove produktivnost, efikasnost, racionalnost, štednja?

To bi samo kratkoročno i delimično moglo da olakša situaciju u poslovanju EPS-a. Ako bi izostale i druge aktivnosti i mere, o čemu smo već govorili, EPS bi se u srednjem i dugom roku suočio sa praktično nerešivim problemima, koji se ne bi mogli „peglati” ni mnogo većim povećanjem cena električne energije.

Premijer Vučić je izneo predlog da se strateškom partneru ponudi manjinski paket akcija EPS-a. Kako se to vama čini? A onda se nameće pitanje – zašto bi neko kupovao akcije državnog preduzeća na čije poslovne odluke ne može da utiče. Da li je izglednije da do manjinskog paketa stranci dođu ulaganjima recimo u „Kolubaru B” ili TENT 3?

Ideja o prodaji manjinskog paketa akcija ima smisla samo ako bi taj novac bio upotrebljen za kapitalne investicije u EPS-u. Slažem se da bi retko ko kupovao akcije ovakvog EPS-a. Ali, ako bi EPS bio visoko profitabilna i stabilna kompanija, u kojoj je država samo vlasnik, a kompanijom upravlja profesionalno i nezavisno rukovodstvo, njegove akcije, sa sigurnim i stabilnim prinosom, bile bi vrlo atraktivne za institucionalne investitore, koji preferiraju sigurnost plasmana u odnosu na visinu prinosa. Prihvatljivo je i ulaganje u izgradnju nekog od novih kapaciteta kroz model javno-privatnog partnerstva, samo što bi država u ovom poslu morala biti vrlo odgovorna i pažljiva, jer naša praksa pokazuje da se često u ovakvim oblicima saradnje veoma malo vodi računa o opštem interesu.

J. Petrović-Stojanović

objavljeno: 17.02.2015.

Nastavak na Politika...