Izvor: Politika, 22.Jul.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS, činovnici i trgovina strujom
Za proteklih godinu dana, direkcije EPS-a su, pored postojeće prekobrojne administracije, uvećane mnogobrojnim novim kadrovima
Nedavno je objavljeno da je Skupština akcionara odobrila isplatu akcionarima NIS-a 12,36 milijardi dinara (bruto iznos 75,83 dinara po akciji) iz prošlogodišnje dobiti, što je najveća do sada isplaćena dividenda u Srbiji. Time će samo država, kao manjinski akcionar (vlasnik 29,87 odsto akcija), po ovom osnovu prihodovati 3,7 milijardi dinara.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Ovaj događaj iznova je podstakao zaposlene u JP EPS, sadašnje i bivše, da se zapitaju šta se dešava s najvećom i energetski najznačajnijom srpskom kompanijom, koja godinama tapka u mestu stvarajući maksimalnu proizvodnju struje, uz iskazivanje enormnih poslovnih gubitaka.
Protekle 23 godine državnog gazdovanja preko nesposobnih poslovodnih organa, biranih po političkoj podobnosti, naneta je, figurativno rečeno, veća šteta elektroenergetskom sistemu nego od NATO bombardovanja. Kod rukovodećih struktura stvoren je destruktivno-podanički mentalitet po principu „veži konja gde ti gazda kaže“, s tim što ni sam gazda (država) nije znao šta hoće, a i to što je hteo činio je pogrešno.
Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić zato je krajnje ozbiljno upozorio da EPS nije krava muzara da bi se niskom cenom struje vodila socijalna politika i pokrivale brojne neracionalnosti u poslovanju. Potpredsednik je, pri tom, dobro upućen u višegodišnje urušavanje EPS-a – i sam je svojevremeno učestvovao u radu skupštinskog anketnog odbora pokušavajući da spreči veliku krađu električne energije.
S tim u vezi, logično je zapitati se kako je moguće da EFT kompanija Vuka Hamovića ostvari toliki profit iz trgovanja električnom energijom, pa je nedavno u Stanarima kod Banjaluke s kineskim partnerom ugovorila izgradnju TE 300 MV, po principu „ključ u ruke“, a EPS koji proizvodi tu struju godinama ne uspeva! Poznavaocima višegodišnjeg urušavanja EPS-a jasno je da je kapital ovog javnog preduzeća preko trgovine strujom nelegalno preseljen u privatne kompanije.
Moramo se upitati i kako je moguće da se u poslovodstvu i Upravnom odboru EPS-a godinama ništa nije preduzimalo da se spreči pljačka stoleća u RB „Kolubara“ i drugim privrednim društvima, uz učešće više stotina direktora i drugih rukovodilaca elektroenergetskog sistema. Tragično je da od 5. oktobra 2000. u procesu privatizacije nisu ustanovljeni zaštitni mehanizmi za javno-privatno partnerstvo da bi se državna imovina zaštitila od organizovanog kriminala. Na opštu žalost, akteri sistemske korupcije su u međuvremenu podesili zakonsku i drugu regulativu pa su za očigledne pljačke i otimačine zakonski pokrivene tako da niko verovatno neće moći da bude procesuiran. U svemu ovome treba tražiti odgovore na pitanje zašto se kasni s prerastanjem JP EPS u akcionarsko društvo.
Nameće se i pitanje da li je aktuelno poslovodstvo kadro da se uhvati u koštac s nagomilanim i nasleđenim problemima. Stiče se utisak da se ono besciljno vrti u krug bez vidljivog napretka. Za proteklih godinu dana, direkcije EPS-a su, pored postojeće prekobrojne administracije, uvećane mnogobrojnim novim kadrovima. Tako, osim otvaranja novih nepotrebnih direkcija, drugih novina nema. Kancelarije direkcija privrednih društava su kao košnice krcate činovnicima pri evidentnom nedostatku bravara, električara, rudara i dr. Zbog zaštite nasleđenih privilegija u privrednim društvima za distribuciju električne energije nastaju nepremostive teškoće u sprovođenju odluke vlade da se u skladu sa Zakonom o energetici osnuje jedan javni snabdevač i jedan operater distributivnog sistema EPS.
Aktuelno poslovodstvo je zatečeno i inicijativnom Udruženja malih akcionara EPS o mogućem obrazovanju investicionog fonda za razvoj elektroenergetskog sistema, s nemuštim stavom da za sada takvu direktivu nisu dobili od nadležnog vlasnika kapitala. Uzaludna je bila argumentacija Udruženja malih akcionara EPS da bi se obrazovanjem investicionog fonda preventivno zaštitila četvrtina kapitala preduzeća koja bi preko besplatnih akcija mogla da se odlije u ličnu potrošnju
Niti su se razumele povoljnosti za male akcionare (investitore) koji bi imali više od pet puta veću dobit ako bi akcije držali u investicionom fondu nego od prihoda od kamata ako bi novac držali u banci. Buduća EPS a.d. bi istovremeno dobila višestruko jeftinija sredstva za finansiranje izgradnje energetskih kapaciteta u odnosu na bankarske kredite.
Svojinsku transformaciju bi pri tom trebalo izvršiti po zakonskom modelu da država ostane većinski vlasnik sa 70 odsto akcija, dok bi građani Srbije, zaposleni i penzioneri, kao manjinski akcionari, dobili po 15 procenata akcija.
Udruženje malih akcionara EPS
Radomir Marković
objavljeno: 22.07.2013.
Pogledaj vesti o: EPS
