Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2010, 16:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS: Za hidroelektranu 70 miliona evra
BEOGRAD -
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) i Nemačka razvojna banka (KfW) potpisali su danas ugovor o kreditu od 70 miliona evra za revitalizaciju Hidroelektrane "Zvornik".
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić kazao je nakon potpisivanja ugovora da će tim projektom snaga hidrocentarle biti povećana sa 96 na 120 megavata, a proizvodnja struje biće povećana sa 477 na 500 miliona kilovat-časova >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godišnje.
"Kredit će omogućiti EPS da nastavi sa strateškim opredeljenjem da u najkraćem roku revitalizuje najbitnije energetske kapacitete, poboljša energetsku efikasnost i nastavi dostizanje visokog nivoa ekoloških standarda", kazao je Škundrić.
Ugovor o kreditu potpisali su generalni direktor EPS Dragomir Marković i direktor KfW banke za Evropu i Kavkaz Roland Siler.
Smanjenje emisije ugljen-dioksida
Marković je kazao da bi obnova zvorničke hidroelektrane, izgrađene 1955. godine, trebalo da počne 2012. godine.
"Hidroelektrana 'Zvornik' puštena je u pogon 1955. godine i sve vreme je dobro radila, a nakon revitalizacije vek rada će joj biti produžene za najmanje 30 godina", kazao je on.
Marković je kazao da se potpisivanjem ugovora o kreditu za HE "Zovrink" zaokružuje ciklus revitalizacije tri najveće hidrocentrala u Srbiji - Đerdap, Bajina Bašta i Zvornik, kojim će godišnja proizvodnja struje biti povećana za više od 200 gigavat sati.
Kako su naveli u Ministarstvu energetike, vrednost čitavog projekta obnove hidrocentrale "Zvornik" je 95 miliona evra i obuhvatiće revitalizaciju turbina, modernizaciju elektromehaničke upravljačke opreme kao i obnovu brane.
Siler je kazao da će kamatna stopa za kredit biti određenja prilikom plasiranja novca, ali da bi okvirno trebalo da bude oko 2,7 odsto godišnje.
On je naveo da je današnjim potpisivanjem ugovora o kreditu do 70 miliona evra vrednost saradnje između Kfv banke i EPS dostigla 300 miliona evra.
"Novčani iznos nije najvažniji rezultat te saradnje već to što će emisija ugljen-dioksida u Srbiji biti smanjena za 600 tona godišnje", kazao je Siler.
Zamenica generalnog direktora u nemačkom Ministarstvu za privrednu saradnju i razvoj Ula Mikota (Ulla) kazala je da je nemačka vlada od 2000. godine pomogla Srbiji sa milijardu evra, a da je jedna od glavnih oblasti saradnje bila energetika.
"Revitalizacije HE 'Zvornik' je šesti projekat u okviru saradnje sa EPS, koji je jedan od najvažnijih partnera Nemačke u Srbiji", kazala je ona i ocenila da su energetski sektor i posebno energetska efikasnost ključna potpora za održivi razvoj Srbije.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas (Wolfram Maas) kazao je da se danas obeležava 10 godina saradnje Nemačke za EPS i naveo da je od 2000. do sada oko 470 miliona evra nemačka pomoći izdvojeno za obezbeđivanje pouzdanijeg snabdevanja električnom energijom.
Mas je kazao da će se saradnja Srbije i Nemačke u oblasti energetike nastaviti i da je ulaganje u obnovljive izvore energije sastavni deo programa priključenje Srbije Evropskoj uniji (EU).
SNS: DRI da proveri poslovanje
S druge strane, Srpska napredna stranka optužila je danas Vladu Srbije za loše stanje u energetskom sektoru, i zatražila od Državne revizorske institucije da proveri poslovanje EPS-a.
"Zahtevamo da državni revizor uđe u EPS - najveće preduzeće na Balkanu, koje posluje sa najvećim gubicima", kazala je funkcioner SNS-a Zorana Mihajlović - Milanović na konferenciji za novinare.
Ona je rekla da treba preispitati i poslovanje svake elektrane u Srbije, ali i firmi koje sarađuju sa EPS-om, istakavši da će za "eventualno poskupljenje električne energije i nestašicu uglja" odgovornost snositi vlada.
"Naprednjaci su u nekoliko navrata skretali pažnju Vladi Srbije na situaciju u EPS-u. To preduzeće postoji zbog građana i mora proizvesti dovoljne količine električne energije", dodala je Mihajlović - Milanović.
Prema njenim rečima, osim poskupljenja i nestašice struje, čija potrošnja na godišnjem nivou raste dva odsto, "Srbiju naredne godine očekuje i nestašica uglja, pošto nisu obavljene pripreme za otvaranje rudnih polja".
Mihajlović - Milanović tvrdi da će u 2011. godini biti sedam miliona tona uglja manje nego što je potrebno, pa će se, pored struje, uvoziti i ugalj za rad termoelektrana.
"Šta je prioritet Vlade Srbije - da proizvodimo struju i ugalj ili da ih uvozimo", zapitala je ona, navodeći da "u prilog lošoj energetskoj, ekonomskoj i finansijskoj politici Vlade Srbije" govori i pad vrednosti dinara.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
