Izvor: S media, 05.Mar.2013, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EPS NA METI: Ko će ulagati u najvećeg srpskog gubitaša?
Sudbina EPS-a bila je i ostala u rukama politike. Baš kao i eventualna privatizacija ili restruktuiranje, o čemu se sve više govori poslednjih nedelja.
Ko će „prigrliti“ najvećeg srpskog gubitaša?
Ministarska energetike Zorana Mihajlović tvrdi da privatizacije EPS-a neće biti, ali ne isključuje mogućnost „saradnje sa svim kompanijama koje su zainteresovane da ulažu u našu energetiku“.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Upućeni tvrde da bi prvi partner mogao da bude „Čez“, češka elektroprivredna kompanija koja odlično posluje i koja je odavno „bacila oko“ na EPS.
Čovek od poverenja
„Čez“ nije nepoznato ime na našim prostorima. Sadašnji direktor EPS-a Aleksandar Obradović bio je direktor češke kompanije „Čez“ u Srbiji.
U prvi mah, bilo je gotovo izvesno da će „Čez“ ući u EPS. Najednom, takve priče su utihnule, da bi iznova postale aktuelne otkako je Obradović postavljen za direktora EPS-a.
- Obradović je postavljen za direktora’Čeza’ u Srbiji, jer je trebalo da bude njihov čovek koji će češkom energentskom gigantu omogućiti ulazak u EPS. Kada je ’Čez’ video da od toga nema ništa, odustao je i od EPS-a i od Obradovića – otkriva za S media portal Radojka Nikolić, urednica magazina „Biznis“.
Ona podseća i na Obradovićev intervju pre dve godine, u kome je istakao da je „problem bio u tome što ne postoji priprema za privatizaciju, jer su to veliki sistemi i da će, čak i ako počnu sa pripremama za privatizaciju, taj proces predugo trajati“.
„Čez“ – EPS: Veze iz prošlosti
Još 2005. godine nekadašnji direktor Sektora za odnose sa javnošću u EPS-u izjavio je da „sa Česima imaju samo poslove oko izgradnje Kolubare B, oko nekih kredita“ i optužio je Privrednu komoru Srbije da bez znanja EPS-a pregovara sa „Čezom“.
Pričalo se da prodaju EPS-a zagovaraju Slobodan Milosavljević (tadašnji direktor PKS) i Mlađan Dinkić (tadašnji ministar finansija), i da je to dobar put preporoda srpske privrede.
Slobodan Milosavljević, danas savetnik u PKS, ove optužbe javno je demantovao tvrdnjom da nije češki lobista i dodao:
– Kamo sreće da jesam, imao bih prilike da trgujem po svetu!
Česi nezadovoljni, ali se ipak vraćaju?
Izgleda da češka centrala nije bila baš zadovoljna Obradovićevim učinkom. O tome su prethodnih godina svedočili i češki mediji.
Tako je nakon propalog projekta „Čeza“ u Republici Srpskoj (koji je vodio Obradović) u češkom nedeljniku „Euro“ osvanuo članak o neuspehu sadašnjeg direktora EPS-a, ali i pikanterijama o kupljenim vilama na Dedinju.
Kako piše „Euro“, Obradovićev prvi komšija postao je predsednik RS Milorad Dodik. U to vreme Obradović i Dodik bili su ne samo dedinjske komšije, već i prijatelji.
Propali biznisi „Čeza“, a Dodik plaća odštetu
Podsetićemo da je Aleksandar Obradović, dok je bio na čelu „Čeza“, pregovarao sa Elektrodistribucijom Republike Srpske i sa Miloradom Dodikom. EPS je posredno bio deo priče oko saradnje „Čeza“ i elektroenergetskog sistema u Republici Srpskoj. Mediji su 2010. godine pisali da je „Čez“ tužila Vladu Republike Srpske Međunarodnoj privrednoj komori u Beču.
Naime, još 2007. godine „Čez“ i Elektroprivreda RS potpisali su ugovor o izgradnji nove termoelektane u Gacku, ali vlasti RS nisu ispunile ugovorenu obavezu zbog neraščišćenih računa sa malim akcionarima. „Čezova“ tužba se odnosila i na preduzeće Rudnik i na termoelektrane Gacko. Tražena odšeta bila je 60 miliona evra, a vrednost nerealizovane investicije 1,4 milijarde evra.
Ministarka tvrdi: Saradnja moguća, privatizacije nema!
Česi su u više navrata pokušali da pregovaraju sa EPS-om.
Ipak, ministarka energetike Zorana Mihajlović tvrdi da od privatizacije EPS-a nema ništa. Na pitanje da li je upoznata sa interesima češke elektroenergetske kompanije u EPS-u, Mihajlović je ponovila da restrukturiranje i korporativizacija EPS-a ne znače prodaju, ali da je saradnja sa svima moguća.
- Do Ministarstva takav zahtev nije dolazio, niti se pojavio kao zainteresovan za izgradnju bilo kakvog infrastrukturnog objekta – kaže za S media portal Zorana Mihajlović. - Kao i svaki investitor koji dođe i koji je zainteresovan da uđe u energetski sektor, može da učestvuje, bilo kroz konsultantske usluge, bilo kroz opremu ili možda kroz neku zajedničku kompaniju.
Svoj stav izneo je i Mlađan Dinkić, koji je pre osam godina pozdravljao privatizaciju EPS-a. Njegov odgovor direktoru EPS-a na traženi kredit bio je da bi „ovo javno preduzeće trebalo najpre da pomogne sebi zato što to može iz sopstvenih rezervi i sopstvenim aktivnostima na restrukturiranju“.
- Država neće dati garancije nijednom preduzeću za kredite, osim ako oni nisu razvojni ili ako nije u pitanju neka nova investicija – decidiran je Dinkić.
Privatizacija ili restrukturiranje?
Nameće se pitanje zašto se insistira da EPS ostane u vlasništvu države, iako je od osnivanja gubitaš? Bez obzira što bi jednog lepog dana EPS mogla biti kompanija koja uspešno posluje. Da li bi EPS trebalo privatizovati ili ne?
-EPS bi trebalo da bude bolje organizovan, pošto smo izašli na otvoreno liberalizovno tržište i tu samo najbolji mogu da prežive – objašnjava aktuleni direktor EPS-a Aleksandar Obradović. – Moramo da strahujemo za svoju poziciju na tržištu. Već smo izgubili velikog kupca na visokom naponu i zbog toga su nam neophodne reforme koje će omogućiti stabilnu ulogu EPS-a na tržištu.
Radojka Nikolić, urednica magazina „Biznis“, podseća da je privatizacija NIS-a primer kojim bi mogao da pođe i EPS:
- NIS je od gubitaša postao profitabilna firma, ali je otpustio polovinu zaposlenih. Tako gledano, EPS bi trebalo privatizovati, ali se mora računati na daleko veću cenu električne energije i na drugačiji sistem snabdevanja. I tu ne sme da bude milosti!
Živković: Trebalo je ranije da privatizujemo EPS
Bivši premijer Zoran Živković podseća da je po Zakonu o preduzećima, u prvoj verziji, svako preduzeće za koje postoji interesovanje ozbiljnih investitora, proces privatizacije trebalo da bude okončan do 2004. godine.
- Koje koristi građanin Srbije ima od EPS-a? Da li imamo bolju struju nego da je neko drugi vlasnik? Kod nas je 220 volti neostvareni san! Možda koristi imaju oni koji rade sa javnim preduzećima, pa im robe i usluge prodaju po višestruko većim cenama od tržišnih. Ali građani Srbije, ni direktno, ni indirektno nemaju nikakve koristi – tvrdi Živković.
Ipak, postoje primeri poslovanja javnih preduzeća koji vraćaju optimizam. Doduše - više u svetu, manje u Srbiji.
- I državna firma može biti uspešna. Primer je upravo ’Čez’, jedna od najstabilnijih i najprofitabilnijih sistema, a u vlasništvu je Češke. Možda bi EPS trebalo da se ugleda na njihov model – kaže Nikolić.
Sindikat EPS-a ćuti
Pitanje je da li bi radnicima EPS-a odgovaralo restrukturiranje ili privatizacija. Odgovor smo potražili u Sindikatu EPS-a i naišli na – zid ćutanja. Umesto odgovora dobili smo mejl sa obaveštenjem da su „naša pitanja pročitana na poslednjem Upravnom odboru, ali da odgovora još nema“.
Prošle nedelje smo saznali i da je radnicima isplaćen još jedan dodatak na platu. Za ovu „pozajmicu“ EPS je izdvojio 1,6 milijardi dinara.
Tamara Vlaškalin
Foto: Guliver/Tinkstock, printskrin http://euro.e15.cz
