Izvor: S media, 05.Jul.2009, 10:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država uništava najveće izvoznike
Najveći srpski izvoznik, pančevačka Petrohemija od pre nekoliko dana ne radi! U poslednje dve godine ovo je drugi izvoznik u društvenom vlasništvu, sa liste 15 najvećih, kojeg je upropastila država. Petrohemija se pridružuje Azotari, a Metanolsko-sirćetni kompleks, EPS i NIS zasad samo prave velike gubitke.
Petrohemija je prošle godine bila drugi najveći izvoznik, a Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) peti. Do >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 2007. godine u društvu ova dva preduzeća bila je i Azotara, na 12. mestu. Njima treba dodati i Naftnu industriju Srbije, koja je prošle godine bila na 4. mestu, i Elektroprivredu Srbije, na devetom mestu. Umesto da privatizuje ova društvena preduzeća ili gazduje domaćinski i tako uveća izvoz, država je uspela da ih dovede do bankrota ili velikih gubitaka. Azotara i Petrohemija su stale, a NIS, EPS i MSK prave gubitke.
Nedavno formirana Radna grupa od predstavnika Agencije za privatizaciju, NIS-a i Petrohemije saopštila je prvo da su dugovanja 209 miliona evra, što je za 15 miliona evra više od vrednosti imovine. Zatim je Upravni odbor potvrdio odluku Izvršnog odbora direktora firme o obustavljanju proizvodnje na najduže 30 dana. Branislav Zec, predsednik UO Petrohemije, izjavio je da će fond zarada biti smanjen sa 3,5 na oko 1,6 miliona evra mesečno, kao i neto plate koje sada u proseku iznose 73.000 dinara. On je istakao da će sledeće nedelje početi pregovori sa NIS-om i „Lukojlom“ o reprogramu duga od 110 miliona evra.
– Petrohemija u proteklih godinu i po dana posluje sa gubitkom jer joj mesečno nedostaje oko 5,5 miliona evra. U preduzeću postoji višak zaposlenih od najmanje 500 do čak 900 radnika – saopštio je Zec.
Kako je država upravljala prethodnih godina, govori sledeći podatak. Ova firma imala je 2005. godine oko 2.500 radnika, što je bilo previše. Kako bi se broj smanjio, do 2008. godine za otpremnine 524 radnika potrošeno je 10,5 miliona evra. Po drugim osnovama otišlo je još stotinak, pa je broj zaposlenih pao na 1.900. Ali u međuvremenu je primljeno 550 novih, od čega je samo desetak odsto potrebno preduzeću.
Poslednja greška države je propuštanje prilike da se Petrohemija proda u paketu sa NIS-om. Dve kompanije su napravljene jedna preko puta druge jer su im proizvodnje uzajamno povezane. I stručnjaci su posle 2000. godine upozoravali da je spajanje jedino rešenje. Nije poslušan ni savetnički dvojac Rajfajzen investment i Meril Linč, koji je angažovala Vlada Srbije da uradi strategiju privatizacije NIS. Konzorcijum je predložio da Petrohemija bude uključena u privatizaciju NIS-a.
Slično su prošli i ostali veliki državni izvoznici. Procedura privatizacije MSK pokrenuta je pre dve godine, ali je zaustavljena. Firma pravi gubitke, samo u prvoj polovini godine očekuje se manjak od oko 800 miliona dinara, a ogromna dugovanja Srbijagasu za gas pretila su da blokiraju preduzeće. Umesto pravog rešenja, agonija će se nastaviti tako što će biti povećan udeo Srbijagasa u MSK na ime potraživanja za plin. NIS-u je preko potreban bio strateški partner, ali država je taj posao odugovlačila godinama. Šta je propuštala, govori podatak da su Rusi samo u drugom kvartalu premašili izvoz ostvaren u celoj prošloj godini.
Vlada više godina EPS-u ne daje saglasnost za tendere za nove elektrane kako bi povećao proizvodnju za izvoz. Zbog krize i manje potrošnje u Srbiji, Elektroprivreda sve viškove ove godine prodaje u inostranstvu, pa je izvoz dostigao 645 miliona kilovat-sati. Azotara je jedina privatizovana, ali kako? Ugovor s kupcima je nedavno raskinut jer su gazde prodavale imovinu koju nisu smele, a proizvodnja je smanjivana iz dana u dan.
MSK čeka
Krajem 2008. Vlada je donela zaključak da se objedine akcije Srbijagasa (43 odsto), države (42) i NIS-a (10). Srbijagas i NIS su dobili preporuke da priključe akcije državnom paketu i tu se stalo. Slično se desilo septembra 2006. godine kada je Vlada Srbije odobrila prodaju 63 odsto akcija MSK.
Gubitaš preuzeo gubitaša
Suočena s opasnošću da MSK i Srpska fabrika stakla (SFS) stanu zbog dugova prema Srbijagasu, država je odlučila da ovo javno preduzeće na ime potraživanja dobije akcije dužnika. Osokoljeni distributer gasa namerava da slično uradi i u Azotari, ali u Srbijagasu nemaju konkretan odgovor kako će obezbediti investicije jer i sami posluju sa velikim gubicima. Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, tvrdi da mogu da obezbede investicije za rad, ali i plasman kompletne proizvodnje SFS. Problem je što još nije završeno preuzimanje većinskog paketa akcija. On je najavio da će Srbijagas najkasnije do 1. avgusta ponovo pokrenuti proizvodnju u Azotari. Upitani da li imaju strategiju za MSK i Petrohemiju, u Ministarstvu ekonomije kažu da problem pančevačke firme nije od juče i da postoji operativni predlog za rešavanje problema.
