Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dovoljno struje po staroj ceni
Posle majskih poplava uvezeno je 1,9 milijardi kilovat-sati i za to plaćeno 90 miliona evra. – Deponije termoelektrana pune su uglja, a sa uvozom i oko 800.000 tona iz Rumunije obezbediće se sigurno snabdevanje
„Elektroprivreda Srbije” počela je da obezbeđuje još 10.000 tona uglja dnevno iz rudarskog basena „Kolubara” sa kopa „Tamnava – zapadno polje”, koje je posle sedam meseci od poplava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << počelo proizvodnju. Ponovno iskopavanje lignita na najvećem ugljenokopu doneće Srbiji struju u vrednosti od 250.000 evra, a na mesečnom nivou uštede od 7,5 miliona evra.
– Ponovno pokretanje najproduktivnijeg kopa „Kolubare” izuzetno je važno, jer se svaki četvrti kilovat-sat naše struje proizvede baš zahvaljujući uglju iz „Tamnave – zapadno polje”, objasnio je juče u razgovoru za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor „Eklektroprivrede Srbije”.
– Malo je bilo onih koji su verovali da ćemo pre maja 2015. godine početi proizvodnju lignita i iskopati i kilogram uglja sa tog kopa. Do kraja februara će, međutim, u potpunosti biti završeno ispumpavanje vode sa „četvrtog najvećeg jezera u Srbiji”. Početak proizvodnje na „Tamnavi – zapadno polje” utoliko je važniji što je na ovaj način dodatno obezbeđeno sigurno snabdevanje strujom tokom predstojeće zimske sezone – objasnio je on.
Na ovaj način EPS je vratio proizvodnju na nivo od skoro 90 odsto u „Kolubari”. Ono što ostaje je pretrpljena šteta od poplava od oko pola milijardi evra, koliko je procenila i Svetska banka, a što se mora videti u bilansima ove i naredne godine.
EPS je u cilju sigurnog snabdevanja sve vreme od početka poplava kupovao struju po cenama nižim nego što su bile 2013. Struja se i dalje kupuje i do pre dva dana je ukupno nabavljeno 1,9 milijardi kilovat-sati struje za šta je plaćeno 90 miliona evra.
U isto vreme EPS je, kaže Obradović, ugovorio i 800.000 tona uglja iz Rumunije, tako da su deponije u „Kostolcu” i „Kolubari” pune i u slučajevima nekih nepredviđenih ispada. S tim što uvek mogu da se nabave i dodatne količine uglja ukoliko zatreba.
Upitan kada će EPS konačno početi da štedi tih 36 miliona evra godišnje, odnosno po 100.000 evra dnevno, o čemu već dugo slušamo, prvi čovek EPS-a kaže, da planira da taj novac uštedi do kraja 2015. godine.
– Prioritetno je da vlada usvoji novi statut i osnivačka akta EPS-a koja će označiti i početak reorganizacije ovog javnog preduzeća čiji je cilj profit. To je moj najveći zadatak – kaže direktor.
Tim izmenama EPS će, kako on tvrdi, postati javno preduzeće u kome će umesto 600 odlučivati i upravljati direktor i sedmočlani Odbor izvršnih direktora, a umesto 13 ćerki firmi, kako je sada, biće ih samo dve-tri.
Time će se posle 20 godina razbiti ustrojstvo EPS-a da niko nikome ni za šta ne odgovara za svoj (ne)rad.
– Za mene je najveće razočaranje što smo do maja i poplava imali odličnu finansijsku situaciju, a onda su vremenske nepogode krenule da nas udaraju – prvo „Kolubaru”, pa „Kostolac”, onda „Đerdap”, havarije u „Elektrosrbiji”, Jugoistoku... Prošla godina je bila najbolja po svim parametrima. Profit je bio 200 miliona evra na kraju godine i očekivali smo da ova godina bude još bolja i proizvodno i finansijski – kaže on.
EPS će održati proizvodne kapacitete, neće biti nestašica struje, ali je sada pitanje kako finansijski preživeti s tolikom štetom od poplava i havarija, zabrinut je Obradović.
On podseća da je EPS-u vlada dosta pomogla tokom poplava. Najviše kroz kredit Svetske banke kojim se saniraju štete, kupuje struja, ispumpava voda sa kopova.
– MMF očekuje da u prvom kvartalu naredne godine napravimo finansijski plan reorganizacije EPS-a, budući da je upravo MMF EPS video kao primer kako treba reformisati javni sektor. Nema boljitka u Srbiji bez reforme javnog sektora, a nema boljitka u javnom sektoru, ako se ne promeni EPS kao najveće javno preduzeće – ističe Obradović.
Ova kompanija je dobila jasan signal i od premijera i od vlade da ide u korporativizaciju i da u EPS-u reforme moraju konačno da se dogode.
Upitan kada će EPS pozivati potrošače da više ne štede struju, nego da je troše, jer je cilj prodavaca da što više proda, a ne da čuva robu, Obradović kaže da očekuje da će to biti 2017. godine, kada će država imati obavezu da raspisuje tender za garantovanog snabdevača strujom.
– Te godine bi konačno cena struje trebalo da bude tržišna. U ovom času cena kod EPS-a kao javnog snabdevača za oko 30 odsto je niža od tržišne – objašnjava Obradović.
Upitan kakve potencijalne zamke mogu sačekati domaćinstva koja od Nove godine reše da promene snabdevača i kupuju struju od nekog drugog a ne od EPS-a, Obradović im poručuje da dobro pročitaju buduće komercijalne ugovore koje budu zaključivali s trgovcima, da kasnije ne bi bilo problema.
On ne očekuje da će u prvim mesecima po otvaranju tržišta za domaćinstva trgovci požuriti da daju što bolju ponudu, jer je EPS-ova cena najniža, ali se ovo javno preduzeće sprema za konkurenciju.
EPS je u prvoj fazi otvaranja tržišta 2013. godine izgubio jednog od velikih kupaca firmu „Meser”, jer se pojavio neko ko je imao jeftiniju struju od EPS-a, pa ćemo videti možda i sada bude takvih iznenađenja, podseća on.
– Ono o čemu će se voditi računa ako neko domaćinstvo bude htelo da menja snabdevača da prvo izmiri dugove koje ima prema „EPS snabdevanju”, kao prethodnom snabdevaču – kaže on.
To je, ističe, neophodno kako se ne bi dogodilo da jedan dužnik stalno menja snabdevača, a da svima ostaje dužan. Dobro je što je EPS uspeo da podigne stepen naplate na 94 odsto kada je reč o javnom snabdevanju. Međutim, i dalje ostaju veliki dužnici firme u restrukturiranju. Samo „EPS snabdevanje”, koje je pre godinu i po dana započelo poslovanje od nule, potražuje 22 milijarde dinara ili 200 miliona evra od potrošača.
Kada je reč o otpuštanju radnika, EPS je u malo boljoj situaciji, jer nije budžetski korisnik i ne podleže obavezi obaveznog smanjenja broja zaposlenih kao vid uštede u javnom sektoru.
– Kada na dnevni red dođe ovo pitanje vodiću računa da smanjujem troškove tamo gde nema potrebe više bacati pare, a sve u cilju da sačuvamo što veći broj radnika koji je neophodan. O konačnom broju, koliko njih će morati da napusti EPS dogovaraću se sa sindikatima, što je i MMF tražio od nas – kaže on.
Jasna Petrović-Stojanović
objavljeno: 28.12.2014.
.jpg)
