Izvor: Politika, 24.Jun.2012, 00:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da zakone pretočimo u dobre poslovne običaje
Privredna komora Srbije razvija Kodeks korporativnog upravljanja koji treba da doprinese poboljšanju upravljanja pre svega u preduzećima
Svrha Kodeksa korporativnog upravljanja jeste da pruži podršku privrednim društvima da uspostave efikasan sistem upravljanja i nadzora nad upravljanjem u kompaniji. Kodeks predstavlja dopunu važećoj zakonskoj regulativi i ni na koji način ne menja smisao niti pravilno tumačenje zakonskih odredbi. Kreće se u granicama zakona i pokriva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << onu materiju koja nije uopšte uređena zakonom ili je nedovoljno uređena. Sa druge strane, u kodeksu se nalazi opšte prihvaćena praksa korporativnog upravljanja koja ima za cilj uspostavljanje dobrih poslovnih običaja u toj oblasti, kaže za naš list Vidosava Džagić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS), odgovarajući na pitanje kome i zašto je potreban Kodeks korporativnog upravljanja.
Da li ovo jedini dokument te vrste kod nas?
Komora donosi novi kodeks da bi se usaglasila sa novim Zakonom o privrednim društvima. Prethodni kodeks, koji je još u primeni, komora je donela krajem 2005. godine. U Srbiji, osim komorskog, postoji i Kodeks korporativnog upravljanja Beogradske berze. Neka društva kapitala čijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi imaju sopstvene kodekse. Zajedničko svim ovim kodeksima jeste to da su posvećeni javnim akcionarskim društvima. Međutim, najbrojnija društva kapitala u Srbiji su društva sa ograničenom odgovornošću. Zajedno sa javnim preduzećima, ova društva generišu značajno veći deo našeg BDP, a koja su do sada bila neopravdano zanemarena. To su velika javna preduzeća poput Elektroprivrede Srbije (EPS), u kojima je država vlasnik, ali i porodična društva, mala i srednja preduzeća.
Kome je potreban takav „papir”?
Kodeks je potreban svim privrednim društvima koja žele da rastu i razvijaju se, koja žele da se uključe u lanac snabdevanja velikih svetskih kompanijama, jer te kompanije od svojih partnera zahtevaju visoke standarde upravljanja i efikasnosti. Drugo, nesporan je interes svih preduzeća koja žele da iskoriste potencijale tržišta kapitala i jačaju poverenje investitora u svoje hartije od vrednosti, da imaju uređen okvir korporativnog upravljanja. Ovaj kodeks im pruža podršku za to.
U koje svrhe?
Činjenica da naša preduzeća već sada imaju probleme sa izvorima finansiranja i da se većina njih do sada finansirala isključivo kreditima, ukazuje na to da će u narednom periodu sa rastom svog poslovanja morati da iznađu druge jeftinije izvore finansiranja. Što ih upućuje da ili izađu na tržišta kapitala i na njima potraže neophodna finansijska sredstva ili da sredstva potraže od evropskih banaka ili međunarodnih finansijskih institucija.
Kod kompanija u kojima je država vlasnik, kao što je slučaj u EPS-u, oni mogu pomoći u profesionalizaciji upravljanja kroz jasno razgraničenja između države u ulozi vlasnika i regulatora, zatim u postavljanju članova upravnih odbora i rukovodstva, efikasnijoj kontroli od strane vlasnika, povećanju efikasnosti poslovanja, kao i privlačenju kvalitetnih privatnih investitora kroz model privatno-javnog partnerstva.
Da li i koga obavezuje?
Pravila ovog kodeksa su obavezujuća samo za javna akcionarska društva koja su članovi komore. Ova društva mogu da primenjuju i neki drugi kodeks korporativnog upravljanja, pri čemu su principi i preporuke sadržani u ovom kodeksu minimalni. Za sva ostala društva kapitala ovaj kodeks nije obavezujući, ali sve članice komore imaju obavezu da dostave informaciju o tome da li ga primenjuju.
Šta se tim dokumentom konkretno uređuje?
Kodeksom se uređuje pet ključnih oblasti korporativnog upravljanja, koji su deo svih Kodeksa za javna akcionarska društva – članovi i skupština članova, odbor direktora (nadzorni odbor i izvršni direktori), interni nadzor, objavljivanje, odnos sa nosiocima interesa za poslovanje društva. Pored toga kodeks uređuje ove oblasti i za mala i srednja društva kapitala, kao i specifične oblasti koje su povezane sa porodičnim društvima kapitala i društvima kapitala u kojima je država vlasnik.
Kod nas se mnogi zakoni ne poštuju. Zbog čega bi ovaj kodeks bio nešto iznad ili drugačije sudbine?
Kodeks upravo doprinosi rešavanju tog problema, jer popunjava pravne praznine, nudi pojašnjenja i razradu pojedinih zakonskih odredbi, kao i prilagođavanje dispozitivnih pravila zakona potrebama društava kapitala.
Kodeks daje preporuke koje su rezultat najbolje prakse. To su standardi u korporativnom upravljanju kojima treba težiti. Kompanijama se ništa ne nameće. Od njih zavisi kako želi da se pozicionira na tržištu, da li će biti u krugu najboljih ili je opredeljena na preživljavanje. Naravno, listirane kompanije imaju i obavezu da primene principe korporativnog upravljanja i od njih investitori zahtevaju da ih dosledno primenjuju. Odnos investitora prema kompaniji ima snagu koju nekad kontrolni organi nemaju. To je ono što opredeljuje i sudbinu Kodeksa korporativnog upravljanja i njegovu primenu u praksi.
Nije li ovaj papir još jedan u nizu koji ne koristi, ali i ne šteti, kao Bogojavljenska vodica?
On to može biti samo za ona društva kapitala koja ne sagledavaju dugoročnu održivost svog poslovanja i ona društva kapitala koja nisu svesna konkurencije sa kojom su sočena ili će biti suočena u bliskoj budućnosti.
Slobodan Kostić
objavljeno: 24.06.2012
Pogledaj vesti o: EPS
