Izvor: Politika, 18.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Besplatna struja samo uz socijalnu kartu
Socijalna karta omogućila bi najsiromašnijima da im ili država ili EPS pokrivaju trošak za struju. U tom slučaju, svi ostali plaćali bi realnu, tržišnu cenu
Sledeće godine ne sme da se desi da struja ne poskupi. To je nedavno izjavio Aca Marković, predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije. Zatim je iz tog preduzeća poslata u javnost poruka da će struja dogodine poskupeti bar 20 odsto.
Ako je ta najava bila „probni balon” kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi se ispitala socijalna izdržljivost svih potrošača struje, u EPS-u za sada mogu da budu spokojni. Jer, posle te najave još nema oštrog reagovanja javnosti kojim bi se osporilo najavljeno poskupljenje struje. Kao da sada već postoji svest da struja mora da poskupi.
Ali, i pored takvog eventualnog mirenja s neminovnošću poskupljenja, ostaje veoma škakljivo pitanje o mogućnosti najsiromašnijih slojeva stanovništva da izdrže novu cenu struje.
Već spomenuti Marković, koga je država (kao jedini vlasnik EPS-a) postavila da racionalno upravlja nacionalnom elektroenergetskom kompanijom, tvrdi da je EPS „spreman da iz svog profita izdvaja novac u državne i lokalne fondove za socijalno ugrožene kategorije stanovništva”, što praktično znači da bi ti ljudi imali besplatnu struju. Ali, s druge strane, upozorava Marković, EPS traži realnu cenu struje koju će plaćati svi drugi potrošači.
Da bi se, međutim, zaštitili najsiromašniji potrebno je da postoje utvrđeni kriterijumi po kojima bi se precizno definisalo ko su siromašni građani.
Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, smatra da se moraju razdvojiti siromašni od ostalih slojeva stanovništva u vezi sa pitanjem plaćanja računa za struju. Resorni ministar zalaže se da imućnija domaćinstva plaćaju realnu tržišnu cenu struje, a da se siromašnim omogućiti da pod povoljnijim, nižim cenama izmire obaveze prema EPS-u.
– Cena struje ne sme biti socijalna kategorija. Treba napraviti socijalne karte na osnovu kojih bi se doplaćivala razlika u ceni siromašnim ljudima. A s druge strane, taj sistem bi omogućio da građani koji imaju prosečna i iznadprosečna primanja plate realnu cenu električne energije – kaže Škundrić.
Ali, pre nego što cena kilovatsata postane tržišna, neophodno je da se definiše šta je to ugroženi potrošač. „Politika” saznaje da će u naredna tri meseca biti napravljena analiza na osnovu koje će biti određeni kriterijumi najsiromašnijih stanovnika.
Ključna tačka ugovoru o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope iz 2005. godine i dve godine kasnije potpisanog Memoranduma o socijalnim aspektima je da će države članice zajednice zaštititi ugrožene potrošače struje i gasa. Kao instrument zaštite navedena je primena akcionog plana (koji sadrži i 29 direktiva Evropske unije) na koju su se obavezale sve države-potpisnice. Srbija je napravila taj plan i vlada ga je usvojila 9. oktobra.
– Jako je važno koje su to institucije koje će pratiti ispunjenost uslova za korišćenje ove pomoći. Neophodno je da se utvrde izvori sredstava za subvencionisanje, što mora biti regulisano akcionim planom. Poznato je da oko 700.000 građana živi ispod granice siromaštva, ali je pitanje koliko ima stanovnika koji bi dobijali benefite prilikom plaćanja električne energije. Nema sumnje da je potrebno obezbediti da cena struje bude ekonomska. Socijalni problemi ne mogu se rešavati niskim cenama, već selektivnom socijalnom politikom. Kada dostigne nivo ekonomske cene struje, onda je moguće socijalnom politikom obezbediti benefite za najugroženije. U tom smislu predvideli smo određene mere, a najvažnije je da definišemo i odredimo kriterijume šta to znači socijalno ugroženi potrošač – ističe Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku.
Za tu vrstu pomoći angažovani su stručnjaci Evropske komisije koji će učestvovati u definisanju kriterijuma na osnovu kojih će se opredeliti šta je to ugroženi potrošač.
– Definicija koja su domaćinstva ugrožena mnogo zavisi od cene struje, jer se primenjuju različiti aršini. Ako cena struje ostane na sadašnjem nivou ili bude neznatno povećana, onda bi definicija potrošača bila različita i razlika u ceni za siromašne slojeve pokrivala bi se iz budžeta Srbije. Ali, u slučaju da recimo krajem sledeće godine bude postignuta tržišna cena struje, onda bi se sredstva za socijalno ugrožene obezbedila iz budžeta EPS-a – kaže Radmila Bukumirić Katić.
Jedan od kriterijuma prilikom utvrđivanja ko su najsiromašnija domaćinstva jeste korišćenje posebnih socijalnih karata koje su već napravile lokalne samouprave i koriste ih prilikom plaćanja komunalija. Nadležni u Beogradu, na primer, nemaju ništa protiv da EPS ili država Srbija preuzmu beogradsku socijalnu kartu. Uslovi koji su propisani su broj članova domaćinstva i njihova mesečna primanja.
– Osim broja članova domaćinstva i njihovih mesečnih primanja, možda bi jedan od kriterijuma mogao da bude potrošnja struje po domaćinstvu. Recimo, ukoliko neko mesečno potroši oko 350 kilovatsati, onda je to siromašno domaćinstvo – tvrde nadležni u gradu Beogradu.
Sa ovim kriterijumom se, međutim, ne slaže Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije. Ukoliko bi utrošeni kilovatsati bili jedini ili najvažniji kriterijum, onda bi se kroz „iglene uši” provuklo mnogo potrošača koji nisu socijalno ugroženi.
– Nisam socijalno ugrožen građanin, ali na svoje ime imam kućicu od 40 kvadrata u selu i prosečno trošim 150 kilovatsati. Ukoliko bi se primenjivao ovaj kriterijum, onda bi svi vikendaši besplatno koristili struju ili bi je jeftinije plaćali. To je obesmislilo ideju pomoći najsiromašnijim slojevima stanovništva. Tvrdim da nivo potrošnje struje ne može biti merilo socijalnog statusa, jer splet okolnosti može da dovede do toga – upozorava Marković.
Nacionalna elektroenergetska kompanija trenutno daje popust pri plaćanju za oko 350.000 domaćinstava, ali u EPS-u sumnjaju da među takvima ima i onih koji se „švercuju”.
Dejan Spalović
----------------------------------------------------
Potrošači podeljeni u Hrvatskoj
Građani koji imaju bazen i velike kuće u Hrvatskoj plaćaju veću cenu kilovatsata. Od proleća prošle godine poskupljenja električne energije u Hrvatskoj ne važe za sve u podjednakom procentu.
Tada je struja za domaćinstva koja troše više od 3.000 kilovatsati godišnje poskupela 20 odsto, za ona koja troše između 2.000 i 2.500 kilovatsati porasla je za pet odsto, a onima koji troše od 2.500 do 3.000 račun je uvećan za deset odsto. Ovom odlukom hrvatska vlada je napravila značajan socijalni potez – poskupljenje nije obuhvatilo 960.000 domaćinstava (47,3 odsto potrošača) – jer njima razliku između stare i nove cene subvencijama pokriva država iz budžeta.
[objavljeno: 19/10/2009]
