Izvor: Politika, 31.Jul.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Berza obara cenu struje
Nosila bi ime SERPEX i trebalo bi da ima velikog evropskog strateškog partnera, kaže Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom
Jevtiniji uvoz i kilovat-sat na domaćem tržištu, kupovina struje preko brokera-trgovaca, berzansko trgovanje EPS-a... samo su neke pozitivne strane najavljenog stvaranja berze električne energije u Srbiji. Ukoliko bi se ubrzalo njeno formiranje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << berza u Beogradu bi mogla da postane centralno mesto za kupoprodaju struje u jugoistočnoj Evropi.
Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, kaže da je ideja da se napravi berza koja bi prerasla nacionalne okvire i preko koje bi se realizovao najveći broj transakcija sa električnom energijom okolnih zemalja.
– Nova berza u Srbiji zvala bi se SERPEX i trebalo bi da ima evropskog strateškog partnera, jer je važno da se povežemo sa nekim ko je mnogo jači, veći i priznatiji i kome će trgovci i partneri moći da poveruju. Na taj način bi se sprečio mogući kartel koji bi u jednoj zemlji mogao da diktira cenu električne energije. U ovom trenutku najbliži mogući partner bila bi ujedinjena Lajpciška i Pariska berza i u tom slučaju u Beogradu bi imali nemački, francuski, slovenački i domaći kapital – naglašava Vlaisavljević.
Da bi berza električne energije mogla da počne da radi prethodno treba da bude liberalizovano domaće tržište struje, što se teško prihvata, jer bi kompanije i fabrike plaćali tržišnu cenu struje.
– Od trenutka formiranja do početka rada berze potrebno je da prođe od 12 do 15 meseci. Na berzi važi pravilo da se posle transakcije novac odmah uplaćuje, jer ako do toga ne dođe, ugled berze odmah pada. I mora da ima određeni broj ponuđača i kupaca kako bi se ostvarila dobra likvidnost– smatra Vlaisavljević.
Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, kaže da je najava berze električne energije definitivna orijentacija od koje će najviše koristi imati EPS. On dodaje da Zakon o energetici nije smetnja uvođenju berze, ali da će se u njegovim izmenama još eksplicitnije formulisati pravni okvir za berzansko poslovanje.
– Sigurno je da će država preko Elektromreže Srbije ostvariti kompletnu kontrolu nad radom berze. Pravila za njen rad i softverski alati neophodni za rad biće na vreme pripremljeni. Prednosti uvođenja berze su ne samo u definisanim i otvorenim pravilima trgovanja električnom energijom, već i u razvoju tržišnih i tehnoloških znanja povezanih sa radom specifičnog tržišta električne energije, jer je struja roba posebne vrste – ističe Rajaković.
Vlaisavljević smatra da bi berza električne energije dovela do boljih ekonomskih odnosa između svih delova elektroenergetskog sektora, naročito uspostavljanjem referentnih cena električne energije i usluga na tržištu. On dodaje da bi država zakonom trebala da natera kupce u Srbiji koji su već sada kvalifikovani da izađu na tržište i na njemu kupuju struju. Takvih kupaca u Rumuniji trenutno ima 250.
Berze su uspešne onoliko koliko su likvidne i to će za srpsku berzu električne energije biti ključni test uspeha. Rumunska berza OPCOM, na primer, poslednjih godina je u velikoj ekspanziji, a ključ tog uspeha leži u činjenici da su svi tamošnji proizvođači električne energije obavezni da deo svoje proizvodnje plasiraju na tržište preko berze. Time se stimuliše rast tržišta, a proizvođačima se omogućava da ostvaruju veće prihode.
U slučaju berze u Srbiji za sada, međutim, nema najava da će, recimo, HE „Đerdap”, HE „Bajina Bašta”, TENT „Nikola Tesla” ili bilo koji drugi proizvođač energije u okviru EPS-a imati sličnu obavezu. Jer, bez ovog uslova berza u Srbiji neće imati puno šansi za uspeh.
Aleksandar Obradović, direktor ČEZ-a u Srbiji, kaže da ne postoji univerzalna berza električne energije u Evropi i da svaka država za sebe uređuje tržište strujom. Međutim, postoje grupe zemalja koje su regulatorno bliske, i koje su otvorile vrata slobodnoj berzanskoj trgovini.
– Kada govorimo o berzi strujom govorimo o „veleprodajnom tržištu”, tj. tržištu između raznih elektroprivreda koje između sebe trguju kao i između velikih kupaca energije. Nisam upoznat sa berzom kod koje bi obični potrošači mogli da kupuju u Evropi. Kod berze električne energije cena se formira tržišno, ali postoje neka pravila koja standardizuju tipove ugovora kao i količine po kojima se struja trguje – kaže Obradović.
Istovremeno sa najavljenim stvaranjem pravnih, ekonomskih i informatičkih uslova za otvaranje berze, radi se istovremeno na otvaranju granica i omogućavanju da elektroenergetska preduzeća iz regiona mogu da učestvuju na tržištima više zemalja. Da bi neka kompanija mogla da prodaje električnu energiju na stranoj berzi mora da ima „ćerku" firmu u određenoj državi. U Srbiji je licencirano više od 30 preduzeća za trgovinu električnom energijom koje su potencijalni učesnici na otvorenom tržištu električnu energije.
-----------------------------------------------------------
Tržište kao preduslov
– Ideja o stvaranju berze električne energije u Srbiji je dobra i treba je pozdraviti. Berze podrazumevaju postojanje tržišnih uslova, a prodaja energije po tržišnim cenama je osnovni preduslov za normalan razvoj energetike, izgradnju novih elektrana, pospešivanje energetske efikasnosti i razvoj obnovljivih izvora, kaže Nenad Savić, direktor komunikacija kompanije EFT.
Za razliku od tradicionalnih, berze električne energije rade u virtuelnom prostoru. Kao što pokazuje primer EFT, koji svakodnevno trguje na sedam berzi, može se sedeti u Beogradu ili bilo gde drugde, a biti značajan učesnik na berzi u Lajpcigu, Rimu, Beču ili Bukureštu.
– Svi učesnici na ovim berzama su obavezni da prođu kroz rigoroznu proceduru licenciranja na osnovu koje se ustanovljava njihova tehnička i finansijska sposobnost da trguju na ovim platformama. Međunarodne berze električne energije su regulisane i vođene strogim pravilima, kaže Savić.
Dejan Spalović
[objavljeno: 01/08/2009]
