Izvor: B92, 24.Nov.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šojgu: Realizovaćemo sporazum
Moskva/Beograd -- Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu ponovio je da će sva tri dela bilateralnog energetskog sporazuma između Rusije i Srbije biti realizovana.
Delegaciju Vlade Srbije predvodi zamenik premijera Ivica Dačić
Na sastanku mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Rusije u Moskvi, zamenik premijera Srbije Ivica Dačić kaže da očekuje da se sutra potpiše protokol >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji će biti garancija za realizaciju sporazuma o prodaji NIS-a, izgradnji gasovoda kroz Srbiju i proširenju kapaciteta skladišta gasa Banatski Dvor.
Posle sastanka u Moskvi, Ivica Dačić je izjavio da su se Rusi našli u čudu zašto se u Srbiji uopšte dovodi u pitanje izgradnja gasovoda. Takvo čuđenje Dačiću je preneo ministar Sergej Šojgu koji je srpskoj delegaciji preneo da će sva tri dela energetskog sporazuma – o prodaji NIS-a, izgradnji Južnog toka i povećanju kapaciteta skladišta gasa Banatski Dvor biti realizovana.
Prema rečima Dačića, srpska delegacija očekuje da će garancije o realizaciji sva tri segmenta sporazuma biti sastavni deo Protokola sa sednice Komiteta koji bi sutra trebalo da bude potpisan. Dačić, koji je kopredsednik Komiteta, rekao je da je za Srbiju ključno pitanje da osim prodaje NIS-a dođe i do izgradnje gasovoda koji će svojim kapacitetom zadovoljiti potrebe Srbije.
"Ukoliko postoje takve čvrste garancije da će dogovor biti ispoštovan u sva tri dela, onda bi do 20. decembra ili do kraja godine došlo do realizacije prvih ugovora", rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima, Šojgu je kazao da on ne vidi u tome problem i da se "Rusija našla u čudu zašto se uopšte dovodi u pitanje izgradnja gasovoda". Na pitanje novinara da li su danas srpska i ruska strana bliže kad je u pitanju prodaja NIS-a, s obzirom da je Srbija postavila nove uslove, Dačić je odgovorio da je danas od predstavnika Gaspromnjeft koji je pregovarao sa NIS-om "čuo da tu nema nekih suštinskih nepremostivih velikih razlika".
On je takođe rekao da kupoprodaja NIS-a nije bila predmet današnjeg sastanka, odnosno da nije bilo predviđeno potpisivanje bilo kog konkretnog ugovora o tome. Prema Dačićevim rečima, "cilj je bio da se razmotri na najvišem političkom nivou da li Rusija ostaje pri onome što je dogovoreno".
Bez potpisa na sporazum
Dačić je za B92 ranije izjavio je da energetski sporazum neće biti potpisivan tokom boravka delegacije u Moskvi, ali da je moguće parafiranje dogovora do kraja godine. Zamenik premijera je rekao i da će se sa ruskim predstavncima razgovarati o liberalizaciji trgovine i ruskom učešću u rekonstrukciji hirdoelektrane Đerdap.
Prema Dačićevim rečima, jedino pitanje koje je veoma važno u ovom trenutku je da se utvrdi da li se ostaje pri celini aranžmana, odnosno da li će sva tri ugovora ići u paketu.
Gasno-naftni aranžman inače, obuhvata tri pojedinačna ugovora. Prodaju većinskog paketa akcija NIS-a, izgradnju gasovda Južni tok i skladišta gasa u Bantaskom Dvoru. Srpska strana insistira da prodaju NiS-a uslovi izgradnjom gasovoda Južni tok. "Ako se postigne globalni politički dogovor i ako se ostane pri aražmanu u celinu onda će dogovor biti realizovan u decembru", kazao je Dačić.
Ekonomski novinar Miša Brkić tvrdi da Rusi nemaju trenutno novca da grade Južni tok, a ni gasa kojim bi punili taj gasovod. U ovakvim uslovima, on kaže da je srpska delegacija spremna za pregovre, i da može da ponudi dve opcije.
"Jedna je da ruskoj strani ponudimo manjinksi paket u NIS-u, pod uslovom da se gradi Južni tok, a druga opcija da ugovorom koji bude potpisan uslovimo Ruse da za dve godine naprave studiju izvodljivosti, nakon čega bi da moglo da se razgovara o naftnom aranžmanu. Ako tog dela ugovora nema, onda ni srpska strana nije u obavezi da proda NIS", objašnjava Brkić.
Urednica "Balkan magazina" Jelica Putniković smatra da prodaja NIS-a Rusima ne treba da bude uslovljena samo izgradnjom gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Bantaskom Dvoru, već da "Srbija treba da postavi još neke uslove". "Mora se insistirati na krajnjem roku kada će se gasovod graditi, kao i na tome šta zaista Rusija, odnosno Gasprom mora da uradi u NIS-u", kaže ona. "Ne samo da preuzmu NIS, da on tavori, mora se reći striktno da 2010. prestaje da važi Uredba o zabrani uvoza derivata i do tada da NIS-ove rafinerije u Pančevu i Novom Sadu moraju da proizvode gorivo koje je evropskog kvaliteta", kaže Jelica Putniković.
Srbija još uvek nema garancije da li će Južni tok prolaziti kroz našu terotoriju, a i oko prodaje NIS-a postoje nesuglasice. Rusi insistiraju na ponudi koja već stoji u sporazumu: da kupe NIS za 400 miliona i ulože 500 miliona dodatnih investicija.
S druge strane, prem pisanju medija, Vlada Srbije predložila je da se u NIS investira 700 miliona evra, kao i da se, pored predviđenih 51 odsto akcija NIS-a po ceni od 400 miliona, otkupi još 19 odsto, po važećim zakonima.
Predstavnici "Gasproma" prihvatili su prošle sedmice socijalni program i kolektivni ugovor za zaposlene u Naftnoj industriji Srbije, po kome neće biti otpuštanja do 2012. godine, dok traje investicioni ciklus, a radnici koje hoće dobrovoljno da odu dobiće 750 evra po godini staža.
Novinarka Politike, Jasna Petrović koja prati energetku, smatra da taj potez Gasproma jasno govori da je cena za NIS.
"Sumnjam i mislim da je ovo njihova poslednja ponuda, znači socijalni program koji su prihvatili. Mislim da su time kupili radnike, koji teško da će odustati da se NIS ne proda. Bar u onoj u meri, u kojoj se oni pitaju.
Ono što srpska strana može da dogovori je veći kapacitet gasovoda i da dodaju neku garanciju da će Južni tok proći i posle kupovne NIS-a", navodi Jasna Petrović.
Ukoliko se sklopi gasni sporazum, gas bi u Srbiji stigao 2015. godine, a prihod od tranzitne takse iznosio bi od 200 do 250 milona dolara godišnje.
Ako sporazum propadne, Srbija ima više opcija kako bi regulisala snabdevanje gasom. Jedan od načina je priključivanje konkurentskom gasovodu Nabuko, u koji su uključene SAD, Iran, zemlje Evropske unije i srednje azijske zemlje.
Druga mogućnost je i priključivanje na gasovod koji ide iz Severne Afrike uz dogovor sa Grčkom, Italijom, Albanijom i Crnom Gorom.
.jpg)
