Izvor: Politika, 22.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Putinova tačka na „Južni tok”
Realizacija projekta „Južni tok”, poštovanje kupoprodajnog ugovora za NIS, završetak prve faze gradnje podzemnog skladišta Banatski Dvor, ali i početak rada zajedničkog srpsko-ruskog preduzeća za gradnju podzemnog skladišta Banatski Dvor biće glavne teme razgovora sutrašnje posete premijera Rusije Vladimira Putina Beogradu.
Premijer Rusije će posetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskoristiti, pre svega, da svima jasno stavi do znanja da će ruski gasni gigant „Gasprom” graditi magistralni gasovod „Južni tok” i da se prve količine gasa mogu očekivati već 2015. godine. Time hoće da stavi tačku na mnogobrojne spekulacije da se odustaje od njegove izgradnje.
Kao potvrda ozbiljnim namerama, da će gasovod biti realizovan na vreme, najavljeno je predstavljanje tog projekta u Hajatu gde bi čelni ljudi „Južnog toka”, pre svega Marsel Kramer, izvršni direktor, trebalo srpskoj javnosti da predoči potencijalnu trasu gasovoda, značaj gradnje ovog gasovoda kao i korist koju Evropa od njega ima, saznaje „Politika”.
U prilog priči, da je projekat „Južni tok” izuzetno važan za snabdevanje Evrope gasom i da mu se priključuje sve više zemalja, jeste i najnovija vest da bi nemačka kompanija „Vinteršal” mogla narednih dana da uđe u projekat čime bi se povećale šanse da projekt podrži i Evropska unija.
Iako se poslednjih dana nagađalo da bi premijer Rusije dolazak mogao da iskoristi kako bi na najvišem nivou rešio pitanje preuzimanja EPS-a, upućeni u pregovore kažu da od toga nema ništa i da su to zlonamerne spekulacije, jer je stav srpske vlade poznat kada je reč o privatizaciji EPS-a.
Nagađanja da bi to moglo da se uradi kroz obnovu Memoranduma o saradnji između EPS-a i ruske firme „Interao” potpisanog 2008. godine (istekao 2009) kojim je Rusija pokušala da bez tendera uđe na mala vrata u EPS, ne stoje. Činjenica je da je „Interao” bio zainteresovan za gradnju novih hidro i termoelektrana, kao i za zajedničko delovanje na tržištu trećih zemalja, posle čega su predstavnici ruske firme i dolazili da obilaze objekte, ali od tog posla nije bilo ništa.
I tada je, kada je memorandum potpisan, postojalo ozbiljno protivljenje da se ovako veliki poslovi rade bez tendera, tako da je teško pretpostaviti da bi se takva priča sada mogla ponoviti, kategoričan je naš izvor.
Mnogo je izvesnije da Rusija, ukoliko već želi da uđe na srpsko tržište struje, to uradi kroz zajedničku gradnju gasnih elektrana po završetku gasovoda „Južni tok”. Reč je o mogućnosti ulaganja u izgradnju gasnih centrala kogenerativnog tipa u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu, koje bi proizvodile električnu i toplotnu energiju.
Ruska strana se do sada nije javila na tender raspisan za gradnju dve termoelektrane – „Kolubara B” i TENT B3.
J. Petrović
objavljeno: 22.03.2011.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Gasprom
