Izvor: Vesti-online.com, 20.Maj.2015, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako to rade Hrvati
Vuk Jeremić bio je šef srpske diplomatije kada je pre sedam godina na međunarodnom skupu u Zagrebu izjavio da je u Hrvatskoj sprovedeno etničko čišćenje Srba. Pa? Za nas "pa", ali za Hrvate je to bilo tak konsternirajuće. Jeremićeve reči su toliko razgnevile domaćina i tamošnji tisak, da je dugo posle morao da se brani. I to ne samo od jastrebova iz Banovih dvora i nevladinog sektora u Srbiji, već i kod tadašnjeg šefa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Borisa Tadića koji je baš prikačio na svoja vaterpolo pleća lentu glavnog igrača mira i saradnje u regionu, a bivši đak mu, eto, sapliće dobrosusedske odnose.
Jeremićevo iskustvo samo je dodatno uverilo ovdašnje političare da ne treba potezati srpsko pitanje, a još manje stradanja, pa je surevnjiv i ponizan odnos prema Hrvatskoj postao još prisutniji i ovih dana doživljava svojevrsnu kulminaciju.
Setila sam se Jeremića, jer bi nam jedan takav zvaničnik koji stvari naziva pravim imenom i te kako dobro došao. Ne ono afektivno poselašenje Ivice Dačića, već diplomatski narativ štrebera s diplomom prestižnog američkog koledža koji s ponosom govori o svojim precima iz čuvene
bošnjačke familije Pozderac.
Gotovo sigurno, Jeremić ne bi branio Dražu, ali bi susedima koji javno baštine tradiciju
kvinslinške i zločinačke Nezavisne države Hrvatske mogao štošta da priupita. Onako, na finjaka, sa iskustvom jednogodišnjeg predsedavajućeg Generalnom skupštinom UN.
Za početak, recimo, mogao bi da ih pita da li se još uvek u nekoliko hrvatskih gradova, poput Slavonskog Broda i Vinkovaca, proteže ulica Milana Budaka? Pavelićevog doglavnika kojem istoričari pripisuju čuveni poziv: "Srbe na vrbe" i ustašku koračnicu "Bje'žte psine" (odnosi se, naravno, na Srbe). I nije li glavni problem kod manjeg dela hrvatske javnosti koji se imenovanju ulice u Splitu još 90-ih, usprotivio ne zato što je Budak od suda posleratne Jugoslavije osuđen na smrt kao ratni zločinac, već zato što je kao doglavnik pozdravio potpisivanje Rimskih ugovora kojim je Pavelić Dalmaciju ustupio Italiji?
Može li biti veće rehabilitacije od te da se u 21. veku ulice u gradovima jedne članice EU naziva po osvedočenom rasisti i Hitlerovom poslušniku? To što se Hrvati vade da je Budak kod njih rehabilitovan kao pisac, da nije uvredljivo spram stotine hiljade civilnih žrtava ustaškog režima, bilo bi smešno? Zamislite da u Austriji počnu da nazivaju ulice po Hitleru i da im objašnjenje bude da se to ne čini u slavu krvnika i vođe Trećeg rajha, već po Adolfu, talentovanom akvarelisti kojeg je samoubistvo sprečilo da ostvari svoje nesporno slikarsko umeće?!
Ili da Stjepana Mesića, tog samoproklamovanog antifašistu, podseti na to kako je u svojstvu predsednika Sabora još 1993. godine potpisao zakon kojim se ustašama i domobranima daje pravo na penziju? Da, da! Pre više od dve decenije odradila je to hrvatska država nastala na secesiji i etničkom čišćenju Srba, ali onako lukavo, ispod žita, Izmenama zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju. I ovih se dana, deo hrvatske javnosti priseća koliko para na godišnjem nivou daju na ime ovih domobranskih i ustaških penzija, pa je pre dve godine statistika ukazivala na to da je bilo čak oko 13.000 umirovljenika ove sramotne ratne biografije. A kada članovi porodica bivših partizana nasleđuju penzije one im se umanjuju za 30, dok ustaškim naslednicima za 15 odsto!
A Srbija, reći ćete? I ona je izjednačila četnike i partizane? Jeste, učinila je to pre desetak godina, ali niko od pripadnika Ravnogorskog pokreta nije ostvario pravo na penziju, jer se još uvek čeka da SUBNOR delegira svoje članove u Komisiju koja treba da potvrdi borački staž. To, znači, na sveto nikad.
Pogledaj vesti o: Vaterpolo
Nastavak na Vesti-online.com...
