Izvor: TvojPortal.com, 12.Avg.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za bebe je uvek vreme
Dnevnik.rs Srbija, a pogotovo Vojvodina, predstavlja nisko natalitetno područje. Tako je u Pokrajini tokom 2008. godine rođeno nešto više od 18.300 beba, što je 41 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu.
Opadanje stope nataliteta je započelo prvih decenija 20. veka, a danas se Vojvodina sa stopom nataliteta od 9,3 promila svrstava u područja s vrlo niskim natalitetom jer se stopa ispod 12 promila smatra nepovoljnom. U 2008. godini samo opština Novi Sad imala je pozitivan >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << prirodni priraštaj. Starenju i izumiranju posebno su izložena sela.
Naspram ovih podataka poražavajuće su procene da se u Srbiji godišnje obavi oko 200.000 abortusa. Istina, zdravstvene ustanove prijave osam do devet puta manje, oko 23.000 abortusa, a daleko veći broj se uradi ilegalno pa ispada da na svaki legalno prijavljen abortus dolazi osam koji se obavljaju u ustanovama koje nemaju dozvolu za rad ili čak i u nemedicinskim uslovima. Naime, trudnoću je moguće prekinuti u većini privatnih ginekoloških ordinacija, iako sve one nemaju dozvolu Ministarstva zdravlja za vršenje ovih intervencija. Struka navodi da od oko 190 privatnih ginekoloških ordinacija u Srbiji, samo pedesetak ima takvu dozvolu. U navećem broju slučajeva žene se na abortus odlučuju iz ekonomskih razloga: loš materijalni položaj, nezaposlenost, nemanje stambenog prostora... Neretko mlade žene koje godinama čekaju na zaposlenje moraju da potpišu izjavu poslodavcu da u narednih nekoliko godina neće zatrudneti.
Tokom poslednjih dvadeset godina znatno je porastao broj žena koje ostaju trudne posle 35. godine, a prosečna godina rađanja prvog deteta povećana je s 26 na 29 godina. Razlozi zašto se žene sve kasnije odlučuju za osnivanje porodice su brojni, ali najčešće su to finansijski problemi, jurenje karijere, ali i zbog shvatanja da je daleko lagodnije živeti opuštenim samačkim životom bez obaveza, što sociolozi tretiraju kao fenomen savremene mlade generacije. Više nije neobično da prvu bebu žene rode tek posle 35. godine, ali sve češće se dešava da kad žele bebu, bračni parovi ne mogu da je dobiju. Biološki sat otkucava i što kasnije, sve je više bračnih steriliteta i nemogućnost dobijanja potomaka se povećava. Statističi podaci govore da je većina trudnoća do 35. godine normalna i zdrava, sa zdravorođenom decom. S druge strane, istraživanja su pokazala da trudnoća u kasnim tridesetim i početkom četrdesetih nosi određene rizike koji nisu uobičajeni kod mlađih trudnica: češći su spontani pobačaji, kao i genetske anomalije ploda. S godinama se trudnoća teže iznosi jer je organizam stariji, a učestalije su i bolesti ili poremećaji koji je prate, kao na primer hipertenzija i gestacijski dijabetes.
Iako se svi slažu da je svako vreme dobro za rađanje željenog deteta, biologija čini svoje: idealne godine za prvo rađanje su od 20. do 25. jer 90 odsto žena nema bolesti koje bi opteretile trudnoću. Od 25. do 30. godine plodnost već počinje da opada, ali je još uvek povoljno vreme. Iznad 30. godine plodnost se smanjuje 12 odsto, iznad 35. povećava se broj smrtnosti fetusa, a iznad 40. verovatnost začeća iznosi svega 20 odsto. Lekari upozoravaju na to da odluka da se kasno rodi nosi rizik od neplodnosti, i to i za žene i za muškarce.
J. Barbuzan
natalitetbebe
