Izvor: BKTV News, 30.Mar.2014, 17:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji se zločin isplati, jer svaki zastareva
Nekažnjeni zločin postao je sindrom srpskog pravosuđa u protekloj deceniji. U gotovo svim slučajevima gde su tuženi privilegovani ljudi iz bivše vlasti primenjen je model zastarevanja.
U Srbiji je samo prošle godine zastarelo 814 predmeta u sudovima i još 139 u istrazi, ukupno 953. Zastarevanje kao razrađen model koji se primenjuje da bi se zaštitili značajni i uticajni dobro je poznata vrsta puzajuće političke korupcije. Ogroman broj zastarelih slučajeva >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << svedoče i o neorganizovanosti i neefikasnosti pravosuđa od koga građani ne mogu da očekuju pravdu.
Sudije i tužioci čiji je rad doveo do zastarevanja predmeta nisu kažnjavani, nego su, naprotiv, najčešće napredovali. Drastičan je primer sudija koje nisu odgovarale ni za izbornu krađu 1996-97. godine. I kao što svaki nekažnjeni zločin ostavlja neizbrisiv trag poniženja na žrtvama, tako i nekažnjavanje odgovornih u pravosuđu degradira ceo sistem. Političke vlasti koje su sprovele neuspešne reforme pravosuđa nisu odgovarale.
To su i razlozi zbog kojih Evropska unija insistira na tome da se tokom pregovora o poglavljima 23 i 24 na pravno odgovoran način zatvore svi stari slučajevi, posebno da se rasvetle oni sa političkom pozadinom.
Najpoznatiji slučajevi
Marko Milošević – Sin bivšeg predsednika Srbije, tužen 2001. godine za prebijanje otporaša u Požarevcu u maju 2000. godine; slučaj zastareo 2012. godine. Živi u Rusiji, gde je dobio politički azil. Protiv Marka Miloševića povučena je i optužnica zbog pretnji motornom testerom otporašu Zoranu Milanoviću, koji je pod pretnjama i pritiscima 2005. godine promenio iskaz.
Mirjana Marković – Supruga bivšeg predsednika Srbije okrivljena za nezakonitu dodelu stanova. Suđenje je pet puta odlagano. Da bi sprečili da predmet zastari, optužnica je 2008. godine preimenovana u zloupotrebu službenog položaja. Predmet je konačno zastareo 2012. godine.
Jezdimir Vasiljević – Većinski vlasnik piramidalne štedionice ”Jugoskandik”. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja i da je sebi i drugima pribavio imovinsku korist veću od 60 miliona maraka. Posle više od deset godina suđenja i 20 godina od kraha štedionice, 2013. godine delo je zastarelo.
Vladika Ilarion Nekadašnji starešina manastira Hopovo. Uhapšen 2001. pod sumnjom za nedozvoljene polne radnje protiv maloletnika. Osuđen je 9. oktobra 2006. na deset meseci zatvora. Vrhovni sud je 17. aprila 2007. vratio predmet na novo suđenje, ali je predmet zastareo.
Bratislava – Buba Morina – Bivša komesarka za izbeglice. Optužena 2001. godine za zloupotrebu službenog položaja jer je urgirala da se stan iz državnog fonda dodeli njenom sinu. Slučaj zastareo 2011. godine.
Predrag Ranković Peconi Vlasnik Invej grupacije. Optužnica za utaju poreza od 2,6 miliona dinara podignuta 2004 . Do zastarelosti 2012. godine promenjeno je šest sudija.
Marija Milošević – Ćerka bivšeg predsednika i bivša vlasnica radija ”Košava” . Osuđena je na osam meseci zatvora (dve godine uslovno) za neovlašćeno posedovanje oružja i izazivanje opšte opasnosti (pucala prilikom hapšenja Miloševića 1. aprila 2001). Nakon poništenja presude iz 2002, novo suđenje je počelo dve godine kasnije, ali se nije odazivala na sud. Optužnica za posedovanje oružja zastarela je 2007.
Vladika Pahomije – Proces protiv vladike Pahomija za seksualno zlostavljanje četvorice dečaka počeo je 2003. u Vranju da bi u aprilu 2005, odlukom Vrhovnog suda, preseljen u Niš, gde je u martu 2006. nastupila zastarelost za dva krivična dela. „Usled nedostatka dokaza” vladika Pahomije je oslobođen optužbi za preostala dva krivična dela – iz 2001. i 2002. godine.
Ugledni profesori, sudije, tužioci, advokati sa kojima je “Blic” u proteklih mesec dana razgovarao istražujući problem zastare u srpskom pravosuđu, otvoreno govore o tome da su politički pritisci na sud i tužilaštvo uzroci zastarevanja. Problem je što za taj stav nemaju potvrdu ni u jednoj sudskoj odluci – niko nije kažnjen ili pozvan na odgovornost zato što je slučaj doveo do zastare.
”Pitanje odgovornosti u pravosuđu nikada nije bilo postavljeno na pravi način. Recimo, u jednom predmetu nedozvoljenih polnih radnji pred novosadskim sudom je praktično protiv svih sudija koji su ga se dohvatili, od sudija osnovnog do Vrhovnog suda, pokrenut postupak za razrešenje, a nijedan postupak nije okončan razrešenjem. Paradoks je da se u slučaju pokretanja postupka odgovornosti protiv dvojice sudija jednom stavljalo na teret da je određivanjem pritvora i raspisivanjem poternice onemogućio postupak jer je okrivljeni pobegao, a drugom sudiji da nije odredio pritvor i da je odgovoran jer ne mogu da nađu okrivljenog. Najčešće su takvi postupci završavani bez epiloga”, kaže Radovan Lazić, zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu.
Do pre dve godine nije bilo organa koji su radili na postupcima disciplinske odgovornosti. Oni institucionalno nisu postojali do 2009. Ni za sudije ni za tužioce. Tek pre dve godine je za sudije, a pre godinu dana za tužioce donet pravilnik o disciplinskoj odgovornosti i formirani su disciplinska komisija i disciplinski tužilac.
Građani su uvereni da političari i malobrojni pripadnici uticajnih krugova imaju vlast nad pravosuđem. Prema istraživanju Strateškog marketinga, objavljenog pre nekoliko dana, 71 odsto građana ne veruje u sudove, a 70 ne veruje u tužilaštvo.
Kako prevazići problem
Uzroci
1. Politički pritisci
2. Neorganizovanost i haos u pravosuđu
3. Česte reforme i promene zakona
4. Nedovoljna stručnost i slab karakter pravosudnog kadra
Rešenja
1. Jačanje nezavisnosti sudija i tužilaca
2. Disciplinsko kažnjavanje za nedostojno ili neznalačko ponašanje sudija i tužilaca
3. Veća odgovornost i iskustvo nadležnog ministra i sudske vlasti
4. Povećanje broja kvalitetnog pravosudnog kadra i jačanje sudske mreže
Od svih državnih institucija, građani Srbije najmanje poverenja imaju u pravosuđe. Sudovi koji nemaju predsednike i koje nedopustivo dugo vode vršioci dužnosti ne mogu biti otporni na pritiske.
Od svih državnih institucija, građani Srbije najmanje poverenja imaju u pravosuđe. Sudovi koji nemaju predsednike i koje nedopustivo dugo vode vršioci dužnosti ne mogu biti otporni na pritiske.
Izvor: blic.rs
Tweet
.jpg)
