Izvor: Blic, 30.Mar.2014, 01:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zločini u Srbiji zastarevaju po nalogu vlasti

Nekažnjeni zločin postao je sindrom srpskog pravosuđa u protekloj deceniji. U gotovo svim slučajevima gde su tuženi privilegovani ljudi iz bivše vlasti primenjen je model zastarevanja.

U Srbiji je samo prošle godine zastarelo 814 predmeta u sudovima i još 139 u istrazi, ukupno 953. Zastarevanje kao razrađen model koji se primenjuje da bi se zaštitili značajni i uticajni dobro je poznata vrsta puzajuće političke korupcije. Ogroman broj zastarelih slučajeva svedoče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i o neorganizovanosti i neefikasnosti pravosuđa od koga građani ne mogu da očekuju pravdu.

Sudije i tužioci čiji je rad doveo do zastarevanja predmeta nisu kažnjavani, nego su, naprotiv, najčešće napredovali. Drastičan je primer sudija koje nisu odgovarale ni za izbornu krađu 1996-97. godine. I kao što svaki nekažnjeni zločin ostavlja neizbrisiv trag poniženja na žrtvama, tako i nekažnjavanje odgovornih u pravosuđu degradira ceo sistem. Političke vlasti koje su sprovele neuspešne reforme pravosuđa nisu odgovarale.

To su i razlozi zbog kojih Evropska unija insistira na tome da se tokom pregovora o poglavljima 23 i 24 na pravno odgovoran način zatvore svi stari slučajevi, posebno da se rasvetle oni sa političkom pozadinom.

Najpoznatiji slučajevi

Marko Milošević Sin bivšeg predsednika Srbije, tužen 2001. godine za prebijanje otporaša u Požarevcu u maju 2000. godine; slučaj zastareo 2012. godine. Živi u Rusiji, gde je dobio politički azil. Protiv Marka Miloševića povučena je i optužnica zbog pretnji motornom testerom otporašu Zoranu Milanoviću, koji je pod pretnjama i pritiscima 2005. godine promenio iskaz.

Mirjana Marković Supruga bivšeg predsednika Srbije okrivljena za nezakonitu dodelu stanova. Suđenje je pet puta odlagano. Da bi sprečili da predmet zastari, optužnica je 2008. godine preimenovana u zloupotrebu službenog položaja. Predmet je konačno zastareo 2012. godine.

Jezdimir Vasiljević Većinski vlasnik piramidalne štedionice “Jugoskandik”. Optužen je za zloupotrebu službenog položaja i da je sebi i drugima pribavio imovinsku korist veću od 60 miliona maraka. Posle više od deset godina suđenja i 20 godina od kraha štedionice, 2013. godine delo je zastarelo.

Vladika Ilarion Nekadašnji starešina manastira Hopovo. Uhapšen 2001. pod sumnjom za nedozvoljene polne radnje protiv maloletnika. Osuđen je 9. oktobra 2006. na deset meseci zatvora. Vrhovni sud je 17. aprila 2007. vratio predmet na novo suđenje, ali je predmet zastareo.

Bratislava - Buba Morina Bivša komesarka za izbeglice. Optužena 2001. godine za zloupotrebu službenog položaja jer je urgirala da se stan iz državnog fonda dodeli njenom sinu. Slučaj zastareo 2011. godine.

Predrag Ranković Peconi Vlasnik “Invej grupacije. Optužnica za utaju poreza od 2,6 miliona dinara podignuta 2004 . Do zastarelosti 2012. godine promenjeno je šest sudija.

Marija Milošević Ćerka bivšeg predsednika i bivša vlasnica radija „Košava“ . Osuđena je na osam meseci zatvora (dve godine uslovno) za neovlašćeno posedovanje oružja i izazivanje opšte opasnosti (pucala prilikom hapšenja Miloševića 1. aprila 2001). Nakon poništenja presude iz 2002, novo suđenje je počelo dve godine kasnije, ali se nije odazivala na sud. Optužnica za posedovanje oružja zastarela je 2007.

Vladika Pahomije Proces protiv vladike Pahomija za seksualno zlostavljanje četvorice dečaka počeo je 2003. u Vranju da bi u aprilu 2005, odlukom Vrhovnog suda, preseljen u Niš, gde je u martu 2006. nastupila zastarelost za dva krivična dela. „Usled nedostatka dokaza” vladika Pahomije je oslobođen optužbi za preostala dva krivična dela - iz 2001. i 2002. godine.

Ugledni profesori, sudije, tužioci, advokati sa kojima je “Blic” u proteklih mesec dana razgovarao istražujući problem zastare u srpskom pravosuđu, otvoreno govore o tome da su politički pritisci na sud i tužilaštvo uzroci zastarevanja. Problem je što za taj stav nemaju potvrdu ni u jednoj sudskoj odluci - niko nije kažnjen ili pozvan na odgovornost zato što je slučaj doveo do zastare.

Projekat “Da li je pravda dostupna građanima” finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz program “Jačanje medijske slobode u Srbiji”. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka isključivo je odgovornost dnevnog lista “Blic” i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

- Pitanje odgovornosti u pravosuđu nikada nije bilo postavljeno na pravi način. Recimo, u jednom predmetu nedozvoljenih polnih radnji pred novosadskim sudom je praktično protiv svih sudija koji su ga se dohvatili, od sudija osnovnog do Vrhovnog suda, pokrenut postupak za razrešenje, a nijedan postupak nije okončan razrešenjem. Paradoks je da se u slučaju pokretanja postupka odgovornosti protiv dvojice sudija jednom stavljalo na teret da je određivanjem pritvora i raspisivanjem poternice onemogućio postupak jer je okrivljeni pobegao, a drugom sudiji da nije odredio pritvor i da je odgovoran jer ne mogu da nađu okrivljenog. Najčešće su takvi postupci završavani bez epiloga - kaže za “Blic” Radovan Lazić, zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu.

Do pre dve godine nije bilo organa koji su radili na postupcima disciplinske odgovornosti. Oni institucionalno nisu postojali do 2009. Ni za sudije ni za tužioce. Tek pre dve godine je za sudije, a pre godinu dana za tužioce donet pravilnik o disciplinskoj odgovornosti i formirani su disciplinska komisija i disciplinski tužilac.

Građani su uvereni da političari i malobrojni pripadnici uticajnih krugova imaju vlast nad pravosuđem. Prema istraživanju Strateškog marketinga, objavljenog pre nekoliko dana, 71 odsto građana ne veruje u sudove, a 70 ne veruje u tužilaštvo.

Kako prevazići problem

Uzroci Rešenja

1. Politički pritisci 1. Jačanje nezavisnosti sudija i tužilaca

2. Neorganizovanost i haos u pravosuđu 2. Disciplinsko kažnjavanje za nedostojno ili neznalačko ponašanje sudija i tužilaca

3. Česte reforme i promene zakona 3. Veća odgovornost i iskustvo nadležnog ministra i sudske vlasti

4. Nedovoljna stručnost i slab karakter pravosudnog kadra 4. Povećanje broja kvalitetnog pravosudnog kadra i jačanje sudske mreže

Od svih državnih institucija, građani Srbije najmanje poverenja imaju u pravosuđe. Sudovi koji nemaju predsednike i koje nedopustivo dugo vode vršioci dužnosti ne mogu biti otporni na pritiske.

Mehanizam koji se ponavlja

- Zastarevanje krivičnog gonjenja je raširena pojava kad su u pitanju “VIP optuženi”. Da je optužnica protiv Mihalja Kertesa ostala na snazi i da je sud utvrdio teži oblik krivičnog dela, zastarelost bi nastupila tek trideset godina nakon izvršenja krivičnog dela. Međutim, pošto je 2014. godine utvrđeno da se radi o lakšem obliku krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, apsolutni rok zastarelosti iznosi deset godina i na osnovu toga je sud zaključio da je zastarelost nastupila još 2010. godine. Taj isti mehanizam je primenjen i u postupku protiv Marka Miloševića, koga su otporaši iz Požarevca optužili za tešku telesnu povredu opasnu po život. Sud je deset godina nakon izvršene povrede naredio veštačenje i utvrdio da se radi o lakšoj telesnoj povredi za koju je nastupila zastarelost i optužba je odbijena – objašnjava profesorka Vesna Rakić Vodinelić za „Blic“.

Ona ističe da to rađa sumnju da sud nekako baš u takvim slučajevima ne posvećuje dovoljno pažnje tome da odluka ne bude ukidana.

- Zastarevanje krivičnog gonjenja prema poznatim ličnostima je vrlo važan simptom pogodan da ozbiljno uzdrma poverenje u pravosuđe i kompromituje ga. Ljudi zbog ovakvih slučajeva misle da postoje ljudi prvog i drugog reda - upozorava Vodinelićeva.

Simbol pravosuđa u kome su povlašćeni izbegli kaznu, a žrtve dodatno ponižene postupanjem suda i tužilaštva je Požarevac, rodni gradić porodice Slobodana Miloševića i bahate vladavine režima devedesetih, u kome ni policajci batinaši ni članovi porodice Milošević nisu kažnjeni. Žrtve u njemu žive sa jakim osećanjem nepravde i nemoći pred moćnom mrežom političara, pravosuđa, tajkuna i službi bezbednosti, što predstavlja pravu sliku srpskog pravosuđa, s ogromnim brojem zastarelih slučajeva.

Slučaju „Požarevac“ će “Blic” posvetiti poseban tekst u seriji koja se bavi istraživanjem pravosuđa u Srbiji.

Dosadašnje reforme unele su dodatni haos i nesigurnost

Momčilo Grubač, profesor i bivši predsednik Saveznog ustavnog suda

- Slučajevi poput Mihalja Kertesa, Marka Miloševića i vladike Pahomija u Nemačkoj bi doveli do smene predsednika suda i ministra pravde. Naše pravosuđe radi kao prazna mašina. Funkcioniše, ali proizvodi samo škart robu. Ogromni broj zastara svedoči o haosu, neodgovornosti i političkim motivima.

Boža Prelević, advokat

- Zastarevanju su mnogo doprinele reforme i reforma reforme pravosuđa. Prvo niste znali ko je sudija, pa ko je sudija u kom sudu, pa koji tužilac u kom tužilaštvu, pa su sve to krenuli da rade iz početka, a onda je došla reforma reforme, gde su se sudije ponovo rešile predmeta koji su blizu zastare. Kad se na jednom predmetu izmenja pet sudija, teško je utvrditi koji je najviše doprineo tome da slučaj zastari.

Slobodan Beljanski, advokat i predsednik Advokatske komore Vojvodine

- Problem sa nepristrasnošću postoji zbog velikih uticaja na sud i želje političkih stranaka da imaju dominaciju u pravosuđu, a i zbog unutrašnjih slabosti kod sudija zbog čestih i neuspešnih reformi, zasluženih ili nezasluženih napredovanja. Te se aspiracije moraju suzbijati na svaki način. Instrumenti postoje, ali nedostaje volja.

Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo

- Ponekad država uz pomoć medija napravi hajku na nekoga, a ispostavi se da ne postoje dokazi da je dotični kriv i onda se napravi neki prećutni dogovor da slučaj zastari da se ne bi dokazala ni nevinost. Opšta je pojava vraćanja poziva sa naznakom “nepoznata adresa”, iako svi u javnosti znaju gde okrivljeni stanuje.

Zoran Stijović, rukovodilac u DB nakon petooktobarskih promena

- Ovo društvo je dugo funkcionisalo u sistemu gde je ključnu ulogu imala tajna služba kroz selekciju kadrova partije na vlasti. Uticajem na tok i karijeru pojedinaca lako se može uticati i na tok sudskog postupka. U takvoj situaciji je lako manipulisati sudskim postupcima, izborom sudija i tužilaca u pojedinim predmetima.

Istraživanje sproveli: T. Spaić, V. Cvijić, M. Ilić, N. Latković,

B. Anđelić, N. Jaćimović

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...