Izvor: Blic, 01.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Troškovi života usporavaju rast penzija
Troškovi života usporavaju rast penzija
Počev od sledeće godine, primanja penzionera usklađivaće se samo dva puta godišnje i to u prve tri godine sa sve većim udelom troškova života, a sve manjim učešćem plata. Od 2009. usklađivaće se isključivo sa troškovima života.
Iduće godine, 1. aprila i 1. oktobra penzije će se odmeravati prema 62,5 odsto kretanja troškova života i 37,5 odsto kretanja plata u prethodnih pola godine. Za 2007. predviđena su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takođe dva usklađivanja, s tim što će se uzeti 75 odsto troškova života, a 25 odsto plata, a godinu dana kasnije učešće troškova života povećaće se na 87,5 a zarada smanjiti na 12,5 odsto.
Penzije će po sadašnjoj formuli poslednji put biti usklađene od 1. oktobra prema kretanju plata i troškova života u julu, avgustu i septembru. Koliko budu dobili sa prvim oktobarskim čekom, penzioneri će dobijati sve do prvog čeka za april sledeće godine.
Tačnu računicu kako će se buduće usklađivanje penzija odraziti na kretanje penzionerskih primanja sada je nemoguće izvesti jer se još ne zna kako će se narednih godina kretati troškovi života i plate radnika.
Međutim, već same činjenice da će se penzije indeksirati samo dva puta u godini umesto dosadašnja četiri i da će one u sve većoj meri zavisiti od troškova života a sve manje od zarada, koje su penzionerima i donosile povišice, jasno upućuju na zaključak da će penzije rasti sporije nego što bi rasle da na snazi ostaje sadašnja indeksacija.
Na takav zaključak upućuje i poređenje računice rađene u Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku i podataka o kretanju penzija u poslednje tri godine. Prema računici Ministarstva rada rađenoj na osnovu memoranduma Ministarstva finansija o kretanju zarada i troškova u narednih pet godina, penzije bi se u prve dve godine povećavale za oko 1.100 dinara u odnosu na prethodnu godinu, dok bi kasnijih godina to povećavanje bilo smanjeno prvo na 900, a kasnije i na samo 600 dinara.
Podaci o kretanju penzija u prethodne tri godine pokazuju da su se prosečne penzije u odnosu na njihov iznos iz prethodne godine povećavale za oko 1.400 dinara. Tako je prosečna penzija za 2002. godinu iznosila 6.721, za 2003. - 8.102, a za prošlu - 9.578 dinara.
Prema pomenutoj računici Ministarstva rada, prosečna penzija za sledeću godinu po novom usklađivanju iznosila bi 12.687 dinara (1.100 više nego ove godine), 2007. - 13.733 dinara (povećanje 1.100), 2008. godine - 14.610 (povećanje 900 dinara), 2009. - 15.268 (povećanje 600) i 2010. - 15.841, dakle samo oko 600 dinara više nego u prethodnoj godini.
Od usvojenog amandmana Socijalističke partije Srbije prema kome prosečna penzija u naredne tri godine ne sme biti manja od 60 odsto prosečne plate penzioneri se, po svemu sudeći, neće ovajditi.
- Da je usvojeno da ovaj amandman važi trajno, to bi za nekoliko godina spasilo penzije od sunovrata. Ovako, budući da penzije u sledeće tri godine najverovatnije neće ni pasti ispod tih 60 odsto, usvajanje ovog amandmana neće imati nikakav značaj - kaže za 'Blic' Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine. Njegovu procenu potvrđuje i računica Ministarstva za rad prema kojoj bi tek 2009. godine prosečna penzija pala ispod 60 odsto prosečne plate.
Od ovog amandmana, dakle, teško je očekivati bilo kakvu korist, ali šteta je moguća. Naime, kako je prethodnih dana u više navrata upozorio Slobodan Lalović, ministar za rad, ovaj predlog SPS-a (sada već sastavni deo zakona) jedino je rešenje koje Međunarodni monetarni fond ne može prihvati. On očekuje da će delegacija MMF koja sledeće sedmice dolazi u Srbiju prihvatiti činjenicu da ova odredba suštinski ne znači ništa. Za slučaj da takvog razumevanja ipak ne bude, Lalović je najavio i mogućnost da Vlada Srbije predloži izmenu tog člana zakona.
Jedno od retkih pozitivnih rešenja koje su izmene ovog zakona donele, po mišljenju penzionera, jeste utvrđivanje nove najniže penzije. Ona će januara sledeće godine biti utvrđena u iznosu od 25 odsto prosečne ovogodišnje bruto plate u republici, što će, prema proceni Milana Nenadića, značiti povećanje najnižeg penzionerskog primanja za nekoliko stotina dinara. Najniža penzija sada iznosi oko 4.600 dinara. R. Marković
.jpg)
