Izvor: Politika, 16.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teslina kula čeka kupca
Imanje Vordenklif, gde se nalazila laboratorija u kojoj je naučnik smišljao bežični prenos signala, ponuđeno na prodaju za više od 1,5 miliona dolara
Oglas koji se pre desetak dana pojavio u američkoj štampi, u kojem „Agfa kompani” za milion i šeststo pedeset hiljada dolara prodaje imanje gde je sagrađena čuvena Teslina kula na Šoramu, delovala je kao grom iz vedra neba na poštovaoce dela velikog naučnika. Jer, Memorijalno društvo iz Njujorka, zajedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa američkim partnerima i iseljeničkim organizacijama, već desetak godina se zalaže da se kula obnovi i postane Muzej Nikole Tesle na američkom tlu. Ovu inicijativu trebalo bi od sveg srca podržati, govorio je do pre dve nedelje Miloje Popović, član upravnog odbora Memorijalnog društva"
– Nove su okolnosti. Sada je najvažnije nešto preduzeti što pre da se ta zemlja na Long Ajlendu otkupi, zbog ostataka kule i sećanja na našeg izumitelja. Jer u ponudi za prodaju piše da je moguće i rušenje svega što se na tom prostoru nalazi i pripremanje zemljišta za neku drugu namenu. Zamislite na tako značajnom mestu fabriku" Zato bi bilo dobro da u akciju stupe pre svega poštovaoci Teslinog lika i dela, iseljenici, mada očekujem da se oglasi i Ministarstvo za nauku. Na tom, sada privatnom posedu, nastala je i isprobavana Teslina vizionarska ideja o transmisionom prenosu bez žica kroz jonosferu. Tu su sevale i njegove veštačke munje – podseća Popović, koji je zaslužan za to što se na Nijagari nalazi spomenik naučniku poreklom iz Smiljana.
Nikola Tesla je kupio Vordenklif na Šoramu, gde je sagradio kulu visoku 57 metara, i namenio joj ulogu prvog telekomunikacionog centra na svetu. Tu, iz njegove laboratorije, stotinak kilometara udaljene od Njujorka, veliki naučnik je pravio planove o slanju električna energije bežičnim putem, emitovanju radio-talasa, funkcionisanju bežične telegrafije i telefonije"
Gradnja kule, mada su u tadašnjim novinama neki sve to nazivali i milionskom ludorijom, počela je 1901. godine. Jedan od glavnih finansijera bio je tajkun Džej Pi Morgan, budući da je dao 150.000 dolara za Teslin projekat. Lepo je krenulo, već sledeće 1902. godine Tesla je premestio svoj radni prostor iz Ulice Hjuston u Vordenklif, ali, nažalost, četiri godine kasnije, zbog besparice, staju svi radovi na Teslinim izumima. Što je najgore, Američki patentni zavod je u međuvremenu Đuljelmu Markoniju registrovao patent za radio, iako je to bio Teslin pronalazak"
– Laboratorija, originalno Teslino znamenje, srušena je za vreme Prvog svetskog rata, jer je neko iz američke vlade smatrao da bi ona mogla da bude orijentir za podmornice – napominje Miloje Popović..
Po rečima Vladimira Jelenkovića, direktora Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, imanje Vordenklif, dobilo je ime po svom vlasniku koji se tako prezivao. Iz tornja ili kule naš naučnik je zamišljao prenos signala telefonije, u ono vreme je predviđao čak da će se novine pripremati na jednom kraju sveta, a štampati na drugom, govorio je da će pomoću novih uređaja mornari lakše moći da lociraju gde se nalaze. Po svemu ovome njegov rad na Long Ajlendu je bio značajan – smatra Jelenković.
Šef kabineta ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara Đelića, Katarina Petrović nije mogla da kaže ništa detaljnije povodom oglasa i stava ministra o tome. Pogotovo što je vest o prodaji imanja na kojem se nalazi čuvena Teslina kula i u ovo ministarstvo stigla juče ujutru..
R. Popović
[objavljeno: 17/03/2009]
.jpg)
