Izvor: RTS, 25.Sep.2019, 18:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve češće se otvaraju privatni produženi boravci – ko čuva decu
Ove godine je Ministarstvu prosvete stiglo 59 zahteva za otvaranje produženog boravka. Koliko trenutno takvih škola ima u Srbiji – u Ministarstvu ne znaju. Ono što se zna jesu jasni kriterijumi. Jedno je sigurno, nema ih dovoljno, pa se sve češće otvaraju privatni produženi boravci. U APR nismo dobili odgovor na pitanje koliko ih je i pod kakvom delatnošću se vode.
U državnim osnovnim školama >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << produženi boravak dece je besplatan. Jedini trošak je obrok za dete. Po zakonu može da se organizuje od prvog do četvrtog razreda, ali kada vaše dete završi drugi, izgledi da će ostati u boravku su mali, jer za više uglavnom nema uslova.
"Pre svega, ograničenja su s jedne strane na strani škole, a to je u pogledu uslova koje škola treba da ispuni da bi ovo organizovala, a s druge strane su ograničenja u pogledu finansijskih sredstava koja su u ovu svrhu namenjena. Tako da Ministarstvo pravi prioritete i u tom smislu je izdvojilo učenike prvog i drugog razreda", kaže Ljiljana Simović iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Od drugog razreda – snalaženje. Roditelji koji imaju malo deblji novčanik, okreću se privatnim produženim boravcima koje organizuju vrtići, igraonice i edukativni centri. Neki čak primaju decu do šestog razreda. Cena boravka je oko 15.000 dinara mesečno.
"Mi preuzimamo decu iz škole ukoliko su u prepodnevnoj smeni i vodimo ih u školu ukoliko su u popodnevnoj smeni. Deca svakodnevno obavljaju domaći zadatak, uz pomoć učiteljice, koja se trudi da što manje učestvuje i da im što manje pomaže, jer deca treba da budu samostalna i da se uče da gradivo savladaju sami. Ukoliko nemaju domaći zadatak mi se trudimo da im damo neke druge zadatke koji će ih podstaći i kroz koje će vežbati na tekuće školsko gradivo", kaže Jelena Mirić.
Dečji psiholog Jelena Krstić Anđelković smatra da produženi boravak doprinosi boljoj i većoj socijalizaciji kod dece.
"Deca koja su stidljivija nekako više se osamostaljuju, ulaze u društvo. Takođe, produženi boravak doprinosi sticanju radnih navika, gde deca od najranijeg školskog uzrasta pišu domaće zadatke", dodaje Krstić Anđelkovićeva.
Oni koji rade sa decom uglavnom imaju fakultetske diplome i prolaze stroge intervjue. Roditelji mališane ostavljaju i sa dadiljama i bebisiterima.
"Prvi korak je svakako testiranje kandidata, zatim intervju sa psihologom i nakon toga provera referenci, tačnije da čujemo utisak od druge porodice gde je taj kandidat prethodno bio angažovan", kaže Jelena Stojković.
Kako bi stekla uslove za organizovanje produženog boravka škola mora da obezbedi prostor, kadar, opremu i nastavna sredstva. Ukoliko ne ispunjava neki od uslova, Ministarstvo će odbiti zahtev, pa preostaje da se škola obrati Gradu za pomoć. Za 2019/2020 školsku godinu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, do sada je dostavljeno 59 zahteva za produženi boravak, ali trenutno nije poznato koliko je osnovnih škola organizovan.
.jpg)
