Izvor: Danas, 21.Maj.2015, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stručnost važnija od kapitala
Kada finansijski politički odlučioci pokušavaju da promovišu ekonomski rast, gotovo bez izuzetka akcenat stavljaju na nalaženje novih načina da se oslobodi kapital. Ali, iako je ovaj pristup možda davao rezultate u prošlosti, njime se rizikuje da se kategorično odbaci uloga koju ima talenat u stvaranju i realizaciji ideja koje omogućavaju rast.
Geopolitičke, demografske i ekonomske snage stalno menjaju obličje tržišta rada. Naročito tehnologija menja prirodu samog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rada, zbog čega su celi sektori i profesije prevaziđeni, dok se stvaraju potpuno nove kategorije industrija i radnih mesta. Prema nekim procenama, gotovo polovina današnjih profesija bi mogla biti automatizovana do 2025. Spekulacije u vezi s tim čime će biti zamenjene idu od prognoziranja neočekivanih prilika do nezaposlenosti ogromnog opsega. Prvi znaci ovog poremećaja već su vidljivi. Globalna stopa nezaposlenosti dosegla je 212 miliona, tvrdi MOR i biće potrebno svake godine otvoriti još 42 miliona novih radnih mesta, da bi svetska ekonomija obezbedila zaposlenje za sve veći broj novajlija. U međuvremenu, 36 odsto poslodavaca širom sveta je prošle godine izvestilo da ima teškoća da pronađe talente, što je najveći procenat u poslednjih sedam godina. Da bi se rešio problem ove nepodudarnosti ponude i potražnje biće neophodno da vlade, poslovni lideri, obrazovne institucije i pojedinci savladaju podsticaje za usredsređivanje na kratke rokove i početak planiranja za budućnost u kojoj je samo promena konstantna.
Prema prvim rezultatima istraživanja Svetskog ekonomskog foruma, direktori ljudskih resursa u nekim od najvećih svetskih kompanija očekuju ozbiljna odstupanja od sve većeg usvajanja mobilnog interneta i "tehnologije oblaka" (cloud technology), upotrebe velikih količina podataka, fleksibilnih radnih angažmana, 3-D printinga, naprednih materijala i novih energetskih nabavki. NJihovo viđenje celokupnog uticaja na nivoe zaposlenosti u njihovim industrijama bilo je uglavnom pozitivno, pod uslovom da se nove veštine radne snage mogu brzo razvijati u njihovim sektorima i šire. Kako tehnologija sve više preuzima na sebe rad zasnovan na znanju, kognitivne veštine koje su centralne u današnjim obrazovnim sistemima i dalje će biti važne; ali bihejvioralne i nekognitivne veštine koje su neophodne za saradnju, inovaciju i rešavanje problema će takođe biti od suštinske važnosti. Današnje škole i univerziteti u kojima dominiraju pristupi učenju koji su u suštini individualni i konkurentni po prirodi moraju se preoblikovati tako da akcenat stavljaju na učenje kako treba učiti i usvajati nove veštine potrebne za saradnju s drugima. Univerzalne ljudske veštine, kao što je sposobnost timskog rada, uspostavljanja veza s ljudima i razumevanja kulturnih senzibiliteta biće od vitalnog značaja za poslovanje u svim sektorima. Štaviše, pošto obrazovanje sve više postaje cilj kojem se teži celog života, kompanije moraju da razmotre svoje uloge u obezbeđivanju konkurentne radne snage. Neke kompanije su ovo već shvatile i investiraju u stalno učenje, prekvalifikaciju i usavršavanje njihovih zaposlenih. Ipak, većina poslodavaca još očekuje da dobiju talentovani kadar koji je obučen u školama, na fakultetima i u drugim kompanijama.
Poslovni sektor će sve više morati da sarađuje sa obrazovnim kadrom i vladama da bi se pomoglo da obrazovni sistem drži korak s potrebama tržišta rada. S obzirom na brzu promenu paketa veština potrebnih za veliki broj profesija, poslovni sektor mora da preusmeri investicije na obučavanje kroz rad i doživotno učenje, naročito kada se ljudi u tridesetim pridruže radnoj snazi, težeći svrsishodnosti i raznovrsnim iskustvima, gde su njihovi prethodnici težili nagradi i stabilnosti. Poslovni ciklusi uključuju uspone i padove stope zaposlenosti, a društveno odgovorne kompanije treba da slede uspešne primere, kao što su primeri Koka-Kole, Alkoe, Saudi Aramka, Afrika reinbou mineralsa i Gugla kada je reč o radu na smanjenju stope nezaposlenosti i jačanju sposobnosti ljudi da zarađuju za život.
I vlade imaju ulogu u stvaranju okruženja u kojem njihovi građani mogu da ostvare svoj potencijal. Politički odlučioci moraju da koriste jaču metriku za procenu ljudskog kapitala i preispitivanje investicija u obrazovanje, osmišljavanje biografije, zapošljavanje i otpuštanje profesija, integraciju žena u radnu snagu, penzionu politiku, zakon o imigraciji i politiku socijalne pomoći...
*Autor je osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
