Izvor: Politika, 17.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stare freske obnavljaju Italijani
Ostatke freskopisa starog 730 godina manastira Davidovica od propadanja spasava ruka stranih stručnjaka
Brodarevo – Sklonjen od pogleda među litice Jadovnika, nadomak Brodareva kraj rečice Povijuše uz samu barsku prugu, samuje neveliki manastir Davidovica građen još u doba Nemanjića. U njemu restauratori iz Italije od propadanja spasavaju preostale freske, čudom sačuvane 730 godina u severnom paraklisu manastirske crkve. Pod rukom Kamila Tarocija, konzervatora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetskog glasa iz Bolonje koji je radio restauraciju čuvene Bogorodice u Sijeni, kao i dela Đota, Duča, Vitalea i drugih majstora, na svetlost dana izbijaju zaboravljeni likovi svetaca sa freskopisa u Davidovici.
S Tarocijem u ekipi su njegov pomoćnik Marko Paskvaluči i istoričarka umetnosti Roza d’Amiko. Pažljivo, oduševljeni lepotom naše srednjovekovne kulture, već dvadesetak dana uređuju svaki lik na freskama. I mada taj konzervatorski posao, prema procenama stručnjaka, na Zapadu staje oko 30.000 evra, oni ovo rade ne tražeći pare. Štaviše, iz Bolonje u dva vozila dovezli su i materijal.
– Zaista je nesvakidašnji njihov odnos prema ovom poslu, istorijski važnom za nas. Došli su o svom trošku, a mi im samo plaćamo spavanje u hotelu i dnevnice u zakonskom iznosu od 1.550 dinara. U svetu, gde god nastupe, najlepšim rečima govore o našim manastirima, nudeći i svoju pomoć u zaštiti, smatrajući ih svetskom baštinom – kazuje nam Slavoljub – Bato Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju, na čiju molbu su, uz odobrenje Ministarstva kulture Srbije, italijanski stručnjaci ušli u obnovu freskopisa Davidovice.
Manastir Davidovica podignut u vreme Nemanjića (Foto S. Jovičić)
Ovaj manastir, posle Mileševe najznačajniji u srednjem Polimlju, jedini je čiji je ugovor o gradnji sačuvan – i dan-danas u dubrovačkim arhivima stoji da je gradnja Davidovice počela 31. avgusta 1281. godine, da su je gradili dubrovački majstori Desina de Risa i sin mu Blažo, te da je ktitor manastira Dimitrije David, sin Vukanov. Za kratko vreme hram je tada napravljen i crkva freskopisana.
Ali, turska osvajanja činila su svoje, pa je u 15. veku, kad i Mileševa, srušena i Davidovica. Njeni jadni ostaci, samo deo zidina ostavljenih bez krova, stajali su tu pod Jadovnikom punih 450 godina. Trpeo je vredni freskopis udare vekova i oluja, propadao i obrušavao se sa zidova. Ipak, jedan manji deo, na sedam kvadrata u severnom paraklisu crkve, pravim čudom je svemu odoleo. Godine 1996. prilikom jedne olujne noći deo freskopisa iz naosa se sručio i pao, posle čega je, videvši to, Slavoljub Pušica obavestio nadležne u Ministarstvu kulture da je krajnje vreme da se nešto preduzme u zaštiti Davidovice. Prihvatili su njegov apel, sredstvima pomogli obnovu manastira, a ekipa prijepoljskog muzeja predvođena direktorom Pušicom dve godine je podizala i obnavljala zarušeno zdanje, vrativši Davidovici nekadašnju lepotu. Potom je, 1998. godine, patrijarh Pavle po drugi put osveštao ovaj manastir.
– Ipak, preostali deo freskopisa ostao je neobnovljen. Punih 12 godina apelovao sam da naši konzervatori to obave, međutim, poslovi u Mileševi i drugim hramovima odvukli su malobrojne konzervatore, pa nije bilo mogućnosti, a ni novca. Videvši da će ovo malo fresaka u Davidovici sasvim propasti, a upoznavši se sa Tarocijem s kojim sam prošle godine obišao sve srpske manastire od Prokletija do Goražda, reših da od Ministarstva kulture potražim odobrenje da on sa svojom ekipom ovo uradi, te napravih projekat sa minimalnim zahtevom prema našoj državi od svega 300.000 dinara. Budući da nijedan konzervator sa strane do sada nije radio zaštitu naših fresaka nego domaći nadležni zavodi, nisam verovao da će to biti odobreno. Na moju sreću, komisija ministarstva je odobrila, a oduševljeni Taroci mi rekao: dolazimo, nije bitan novac. Nadzor na projektu obavlja slikar konzervator Dušan Jovanović iz kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika i odmah je prihvatio Tarocijev program i metode restauracije – napominje Pušica, dodajući da se tek stavljanjem skele utvrdilo vrlo loše stanje freskopisa koji bi brzo pao, pa će predviđeni poslovi na zaštiti biti obimniji i produženi na sledeću godinu.
Vođa konzervatorskog projekta Kamilo Taroci izjavio nam je da je ovo plod njegovog interesovanja za opštu kulturu, istoriju umetnosti, hrišćanstvo, za vrednosti kojima se bavi i u Italiji. Zavoleli smo, kaže on, ovu zemlju, ovu divnu mrežu malih i velikih srednjovekovnih zdanja. A u Davidovicu je došao i Prijepoljac koji živi u Beogradu Vladimir Bogdanović. On je već pomagao ovakve poduhvate u zavičaju, pa je i ovom prilikom darovao 2.000 evra da, kako reče, zahvali ovim divnim ljudima iz Italije i boravak ovde im učini malo prijatnijim. Poklanjati je zadovoljstvo, dodaje Bogdanović.Zadovoljan je i duhovnik Nektarije, arhimandrit Davidovice, koji kaže da će ovim manastir početi da živi novim životom i opet biti stub srpske crkve u ovom delu Polimlja.
-----------------------------------------------------
Večna kuća braće Jugovića
Od davnina u ovom kraju živo je predanje da u manastiru Davidovica počivaju Jug Bogdan i braća Jugovići. Po objašnjenju Slavoljuba Pušice, istorijski izvori govore da je u blizini Davidovice rođena carica Milica, a potonje legende kazuju da je ona posle Kosovske bitke glave Jug Bogdana i braće Jugovića sahranila upravo u ovom manastiru. Moguću verodostojnost ovom predanju dala su istraživanja manastira s početka 20. veka kada je u zarušenom hramu pronađena spomen-ploča na kojoj piše da ovde počiva rab božji Vratko Jugović, za koga se u narodu veruje da je Jug Bogdan (ta nadgrobna ploča i danas je u Davidovici). Kasnijim arheološkim istraživanjima, krajem pedesetih godina prošlog veka, u priprati pored severnog zida crkve nađeno je osam lobanja, za koje se tada pričalo da su glave stradalih Jugovića.
Branko Pejović
objavljeno: 18.08.2011.
