Izvor: Politika, 08.Jul.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi utvrđuju uzrok pada „miga 29”
Ovaj tip aviona opremljen je sedištem K-36 sa padobranom koje je širom sveta spasilo mnoge pilote
Na poziv ministra odbrane Dragana Šutanovca, u Srbiju će uskoro doputovati ruski vazduhoplovni stručnjaci iz korporacije „Mig”, koji će učestvovati u radu novoformirane komisije za ispitivanje uzroka i okolnosti prekjučerašnjeg teškog udesa remontovanog „miga 29” u kojem su stradali potpukovnik Vazduhoplovstva i PVO Rade Ranđelović i vojnik martovske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klase Milan Ulemek, saopšteno je „Politici” u vrhu Ministarstva odbrane. Zvaničnici su najavili da će uzrok tragedije biti poznat za oko mesec dana. Javnosti nisu saopšteni zvanični uzroci prošlogodišnjih udesa, pada „orla” kod Barande i G-4 na aerodromu u Batajnici, kada je poginuo pilot Ištvan Kanas.
Aleksandra Radića, vojnog analitičara, pitali smo zašto pilot Ranđelović nije uspeo da se spasi iako se katapultirao iz „miga 29” trenutak pre udara u vozni park u kojem je nastradali vojnik Ulemek bio na dužnosti požarnog.
– Između pokušaja da se spasi avion i poslednjeg trenutka da se iskoči i preživi vremenska razlika je previše mala, meri se sekundama. Teško je moralisati o postupcima pilota, jer je to bila njegova odluka. Nažalost, u današnje vreme, u medijima se stvara klima u kojoj se traži krivac, ali ovakve se nesreće svuda dešavaju, čak i najboljim pilotima na svetu koji intenzivno vežbaju – članovima najboljih akro-grupa. Rade Ranđelović, kao i Ištvan Kanas prošle godine u „supergalebu”, nastojao je da izvuče avion, da povrati kontrolu nad letelicom. To je ponašanje profesionalca. S druge strane, kod nas se stvorila i medijska klima pritiska, u kojoj se očekuje da se avion spase – kaže Radić.
Kako objašnjava naš sagovornik, na „migovima 29” je sedište K-36, ruske proizvodnje. Na G-4 i „orlu” je britansko sedište „martin-beker MK-10”, u svetu vazduhoplovstva poznato kao izuzetno u upotrebi. Već su spasavala pilote iz ekstremno teških, naizgled bezizlaznih situacija. Zavisno od modela, sedište se izbacuje raketnim motorom ili piropatronom.
– Kada pilot povuče ručicu, padobran se automatski otvara. Između ostalog, moguće je odbacivanje poklopca kabine, aktiviranje mehanizma koji štiti pilota, ako sedište probija poklopac kabine – kaže Radić.
Danas je katapultiranje moguće čak i kada se avion nalazi na zemlji i ne kreće se, to su takozvana „nula-nula” sedišta.
– Kada je avion u letu, minimalna visina nije određena, već je posledica zbira elemenata – ugao pod kojim se nalazi avion u odnosu na brzinu i visinu leta – kaže Radić.
Kako on ističe, ima mnogo primera da je katapult sedište K-36, kakvo je imao i srpski avion, spasavalo život. Rusi su nekoliko puta uspešno izveli spektakularna iskakanja iz „miga 29”. Anatolij Kvočur, legendarni pilot, iskočio je na pariskom aerodromu „Burže”, pod negativnim uglom, sa ekstremno male visine od 40–50 metara. Na jednom velikom aeromitingu u Velikoj Britaniji su se čak sudarila dva ruska „miga 29”. Piloti su doslovce iskočili iz vatrene lopte, iz eksplozije i ostali nepovređeni, kaže Radić. Pre nekoliko godina desio se udes ukrajinskog „suhoja 27”, koji je imao istu vrstu sedišta. Prilikom pada aviona stradalo je nekoliko desetina ljudi u publici. Oba pilota su iskočila na ekstremno maloj visini.
T. Bojković
[objavljeno: 09/07/2009]
.jpg)
