Izvor: Politika, 09.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednje stanište droplji u Banatu
Ove ptice najinteresantnije su s proleća, za vreme parenja. Mužjaci se tada naduvaju i podsećaju na balon
Mokrin – Velika droplja, poznata i kao potrk, najkrupnija je ptica na Starom kontinentu koja ume da leti. Doduše, uz ozbiljnu koncentraciju i zalet, jer njena težina može da dostigne čak 20 kilograma. Preostali primerci ove ptice žive jedino u Španiji, Mađarskoj i na severu Srbije, tačnije Banata, u Specijalnom rezervatu prirode „Pašnjaci velike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << droplje”, koji obuhvata 5.400 hektara atara između sela Mokrin, Sajan, Jazovo i Banatsko Aranđelovo.
– Reč je o vrlo lepim, ali pre svega opreznim pticama. Nemoguće im je prići na bliže od 300 do 400 metara. Najinteresantnije su s proleća, za vreme parenja. Mužjaci se tada naduvaju i podsećaju na balon. Šepure se oko ženki, ne bi li privukli njihovu pažnju. A one ih naizgled „ne fermaju”, okreću im leđa i kljucaju travu – priča za „Politiku” čuvar rezervata Sava Nedeljkov i dodaje da u rezervatu živi tridesetak velikih droplji. Ženke snesu najviše tri jajeta, na kojima leže 23 dana. Ptice su u ovom periodu i najranjivije, jer se neretko desi da ih napadnu lisice. Opasnost predstavljaju i nesavesni paori koji napasaju stoku po ovim stepama i uništavaju jaja.
Inače, Nedeljkov je jedini stalno zaposleni u Lovačkom udruženju „Perjanica” iz Mokrina, koje se stara o rezervatu. U danonoćnom nadgledanju droplji pomažu mu dvojica čuvara. Rezervat obilaze pešice, a osmatračnicu koriste u krajnjoj nuždi, jer je u vrlo lošem stanju.
– Odavno postoji ideja da se izgradi vizitorski centar u čijem bi sklopu bila i nova osmatračnica. Država nam je za ovo još pre godinu dana odobrila 2,2 miliona dinara. Deo novca je utrošen za izradu glavnog projekta i tu se stalo, jer nikako da dobijemo dozvolu za izgradnju! Zbog toga trpimo i mi, ali i ljubitelji prirode koji bi rado ovde došli da vide ovu prelepu i retku pticu. Osim što bi, izgradnjom vizitorskog centra, rad čuvara bio znatno olakšan, ovakav projekat imao bi i edukativni, ali i turistički značaj – objašnjava Sava Nedeljkov.
S. Miletin
[objavljeno: 10/03/2009]
