Izvor: TvojPortal.com, 31.Jan.2012, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NA PUTU KA APSOLUTNOM ZNANJU
Izvor: Tvoj portal Prekrivanje crninom hiljade sajtvova širom sveta , među kojima i Wikipedija na engleskom, WorldsPress Mozila, Reddit koji su na dan 18. januara protestovali zbog najave donošenja antipiratskog zakona u američkom Kongresu, čime bi se , po mišljenju štrajkača , ozbiljno ugrozila sloboda govora i otvorenost na Internetu,povod je da podsetimo na same početke pokrera narodnog enciklopedijskog projekta koji se zove Vikipedija.Ovaj projekat je sebi postavio za cilj da u okviru >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << jednog enciklopedijskog sajta sabere i predstavi maksimalni obim znanja i neprestano ga popunjavajući dag a stavi na raspolaganje svojim posetiocima.
Orgagnizaori ovog projekta su u početku planirali da stvore naučno pouzdani izvor informacija , ali su se suočili sa mogućnošću da „anarhistički“ karakter slične delatnosti u koji se mogu uključiti svi koji to žele, dovodi u sumnju naučnu zasnovanost dobijene informacije .
Anarhistički apsekt
Kao što je postalo odavno poznato ,“ Vikpedija“nije jedini projekat koji je sebi postavio za cilj da na bazi Interneta postane izvor nekog „apsolutnog znanja „.I samu globalnu mrežu bismo mogli nazvati sličnim projektom , jer je danas na njoj praktično moguće naći informaciju o bilo kojoj temi koja može da zainteresuje korisnike , ali se mora istaći da je struktura čuvanja tih informacija na njoj više anarhistička nego u „Vikipediji“.Tu treba dodati i veliku razliku u samom karakteru koje imaju tačke gledišta sa kojih autori plasiraju informacije u bezbrojnim veb-dokumentima .
Globalna Internet kompanija Gugl-ponuda celovitih informacija
Ne treba smetnusti s uma da su za brobu protiv nestruktiuranosti internet-informacije svojevrmeno bili stvovreni posebni sitemi za pretragu.Oni skeniraju sve javno dostupne sajtove i „indeksiraju „ podatke koji su u njima sadržani,čuvajući njihove kopije u svojoj bazi podataka.Svojim posetiocima oni omogućuju traganje po tekstovima na svojoj bazi ispunjavajući na taj način strukturiranu ulogu.
Popularna ,globalna inetrenet - kompanija „Gogl“( Geogle ) od samog početka je stavila akcenat na privlačenje auditorijuma putem korišćenja njihovog interesa prema informacijama u celini.Kompanija je od samog početka svog rada postepeno nasotojala da uzme na sebe ulogu „sakupljača“ najveće količine sveemgućih informacija koje su se „ulogorile“ na Internetu .Pri tome nisu znatnije odvlačile posetioca od procesa njegove pretrage po nasrtljivim komercijalnim servisima i dizjanerskim ukrasima , čime je s vremenom stekla narodnu ljubav , ostavljajući konkurente iza sebe i postavši „pretražitelj broj jedan „
Kartografski projekat Geogle Maps
Kompanija se nije samo ograničavala na indeksacijau tuđih Intenet sajtova nego je prešla je na široku praksu akumulacije svih mogućih informacija iz drugih izvora , uračuvjući tu i indeksaciju emisisja koje se nalaze na programima američkih televizijskih kanala koje su propraćene odgvovarjućim tekstovima.Tako je u okviru kartografskog projektra Geogle Maps kompanija akumulirala i postavila za slobodno korišćenje ne samo geografske karte nego i sateitske snimke Zemljine površine , najpre samo SAD, a kasnije i ostalih zemalja na svim kontinentima.
Pogled s “admiralskog broda”
Nije zanemarena ni privatna informacija građana –Gugle je ponudio instrument za pretragu diskova različite sadržine , pretragu punih tekstova po poštanskom arhivu,informacije koje se ne brišu,( razume se ako posetilac koristi poštanski sistem samog Geogle –Gmail), kao i uvođenje “lične pretraživačke istorije”.
Suvišno bi bilo govoriti da su američke kompanije-konkurenti aktivno razradile veoma perspektivno američko Internet tržište, nastojeći da ne napuštaju “admiralski brod “prezentirajući takođe svoja rešenja analognih informacionih zadataka.Nekad ta rešenja bivaju gora, a nekad bolja nego kod Gugla.
Akademski aspekt
Zajedno s time, sfera akademskih znanja demonstira ( i uvek je demonstirala ) dobro poznatu inereciju u poređenju sa “anarhističkim”Internetom .Premda je i sam Internet izašao iz naučnih istražicačkih instituta SAD,baze naučnih saznanja na njemu su raznorodnig karaktera.Naučno provereni materijali lokalizovani su na sajtovima naučnih zavoda i istraživačkih centara i imaju različite nivoe dostupnosti , mogu biti i javni i zatvoreni , jedan materijal lako se može pročitati, dok je drugi dosptupan samo “specijalnim propusnicama “ do baze podataka i to često u nesvakidašnjem formatu.
Gugl je rešio da se suoči s tim problemom-najpre razradivši specijalnu mašinu za pretragu po sajtu anričkih univerziteta ( University Search ), da bi zatim pristupio i stvaranju baze svemogućih naučnih publikacija objedinjenih u projektu Geogle Scholar.
Digitalizacija knjiga iz naučnih biblioteka – veliki podvig Gugla
Ali najambiciozniji informacioni ( uspešno rešen ) zadatak Gugla je bila degitalizacija knjiga iz naučnih biblioteka.Ovaj pionsrski posao je započet još u januaru 2005. i planiarn je da traje celih šest godina.Podsećamo da su bezrezervnu spremnost za učešće u ovom projektu odmah najavile Javna biblioteka Njujorka ,kao i bilioteke univerziteta Harvarda, Stenforda ,Mičigena i britanskog Oksofrda , a njihovim putem pošle su i druge pozante biblioteke i unverziteti u svetu.Tako su sadržaji miliona i miliona najraznovrsnijih knjiga, neprocenjivo kulturno i načuno blago celog sveta zahvaljujući porjetu digitalizacije knjižnog fonda bez presedana u istoriji civilizacije , postali dostupni svim ljudima na zemaljskoj kugli sa stečenom intelektualnom radoznalošću. Knjižni naučni fond je preveden na digitalni formnat ,solobodnog je pristupa i već nekoliko godina predstavlja moćni impuls intelektualnog razvoja civilizacije, koji bi u savremenin uslovima mogao da strada od tzv “digitalne neravnopravnosti “.
Moguće žrtve “digitalne neravnopravnosti “
Upravo se ta “digitalna neravnopravnost “ zajedno sa totalitarnim režimima i međunarodnim terorizmom smatra jednom od glavnih prepreka koje stoje na putu globalnog prosvećivanja i demokratizacije stanovništva naše nevelike planete koja se i dalje skladno vrti .Nedovoljni informacioni resursi primoravaju milijarde ljudi da ostanu ispod crte bede i siromaštva i da se u životu služe primitivnim tehnologijama , čak i ne sluteći da postoje moderna rešenja koja su neuporedivo efektnija.
Internet biblioteke sa maksimalnom količinom naučno proverenih informacija
Upravo iz tih razloga se progresivni deo čovečanstva zalagao za stvaranje Internet-biblioteka koje bi sadržavale maksimalmnu količinu u naučno proverenih informacvija frazličitog tipa-I što je veoma važno:ta informacija mora biti besplatna , imajući u vidu da oni koji su ioanko s druge starne “digitalne ravnopravnosti “ teško da će moći za plaćanje te informacije izdvajati svoje krvavo zarađene groše,koje su stekli radom prmitivnim oruđima na planatažama, da kažemo, šećerne trske.
Pravna čistota “združenih infomacija “
Po pravilu stvaraoci sveobuhvatnih projekata “združenih informacija”staraju se da im osiguraju “parvnu čistotu” nastojeći da sakupljeni material imaju status takozvane “društvene svojine “( public domain) ili analogni i bez ograičenja na rasprostiranje od starne zakona o intelektualnoj svojini.
Licenca za čiste medijske materijale ,Cretaive Commons
Tako je na primer, još 2001. g.u SAD bio urađen projekat Creative Commons u okviru kojeg je oformljena baza licenci čistih medijskih materijala svih tipova –tesktova,garfika, zvuka i videa.To je urađeno radi toga kako da bi se korisnici Interneta mogli prosvećivati i razvijati služeći se pri tome sadržajima baze za svoje stvaralačke proizvode bez bojazni da će ih zbog toga progoniti vlasnici autorskih prava.
Startuje i britanski projekat državne korporacije BBC
Ubrzo zatim startovao je i analogni projekat u Velikoj Britaniji u produkciji državne informativne korporacije BBC i još nekoliko naučnih zavoda .Kororporacija je najpre omogućila slobodan pristup svojim dokumetarnim filmovima i tv emisijama, istina u početku samo za žitelje Kraljevstva koji su bili uključeni u širokopolne intetrnet kanale, s obzirom da je projekat finansiran od novca britanskh poreskih obveznika.Kasnije je dotupnost ovom edukatvnom materijalu putem globalne mreže bila proširena i na celu planetu.
Mnogopolarnost projekata
Međutim, napori na prosvećivanju stanivništva celog sveta putem prevazilaženja “digitalne neravnopravnosti “ suočili su se u samom početku sa jednim od najoštrijih pitanja današnjice-pitanjem mnogopolarnosti.Tako još na samom početku kampanje objedinjavanja koju je vodio Gugl, Evropejci su odlučno reagovali:administracija Nacionalne bibiloteke Francuske u nimalo blagom saopštenju optužila je Gugl zbog subjektivnosti u radu na projektu digitalizacije knjiga.Naučnici koji su radili u bilioteci u Parizu su bili ubeđeni da Gugl hoće da svetu “nametne anglosaksonsku i američku tačku gledišta i da promoviše svetsku dominaciju engleskog jezika.”S tim u vezi ,uprava Nacionalne biblioteke Francuske pozvala je administaciju Evropske Unije da preduzme mere radi uspostavljanja ideološkog balansa kao i da organizuje sopstveni analogni projekat stvaranja baze znanja koje bi se zasnivalo na evropskom shvatanju stvari i poretka.
Analogni projekti Evropske Unije i stvaranje “Evropske digitalne biblioteke “
Uskoro potom s analognim predlogom Evropskoj uniji obratili su se lideri šest evropskioh zemalja.Oni su satavili peticiju u kojoj su predložili da se od materijala javnih biblioteka stvori jedinstvena Internet –biblioteka Evrope.U toj čuvenoj peticiji koja odavno ima istorijski značaj pored ostalog se kaže:”Nasleđe evropskih biblioteka je unikalno po bogatstvu i raznovrsnosti.Ali , ukoliko ono ne bude digitalizovamo i preneto na Intrenet , to nasleđe sutra može ostati bez svog i te kako zasluženog mesta u budućoj geografiji znanja”.Po mišljenju tadašnjih lidera vodećih zemalja Evrope , neohodna je koordinacija rada u ovoj oblasti svih nacionalnih bibioteka evropskih država.Mnoge biblioteke su i dotada značajan deo svog knjižnog fonda već bile prevele u digitalna izdanja što je ubrzalo posao na stvaranju “Evropske digitalne biblioteke.”
Bibliotekarski projekat Starog sveta –promocija višejezičnog informacionog resusrsa
Na pozitvni odjek ovog apela nije trebalo dugo čekati. Tadašnji predsedvajućiu Evropskom Unijom, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker je izjavio da Evropa svesrdno podržava ideju bibliotekraskog projekta Starog sveta i odobrava njegovu realizaciju.Na taj način stovreni su politički uslovi za promociju novog višejezičnog informacionog resursa koji će uskoro zatim postati oficijelni nosilac “neameričke” tačke gledišta i samim svojim postojanjem odlučno doprineti uravnotežavanju balansa znanja.Primetno je da je taj projekat, za razliku od Gugla, utemelejn na državnoj inicijativi i potpori.
Branko Rakočević
internetzaštita privatnostidigitalne bibliotekewikipedijaevropska digitalna bibliotekaapsolutno znanje
