Izvor: Blic, 07.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Grubač: Opasnost od politizacije suda
Momčilo Grubač: Opasnost od politizacije suda
Savezni ustavni sud, koji je u aktuelnom rečniku nezadovoljne političke elite često figurirao kao 'nepostojeći sud nepostojeće države', biće jedna od malobrojnih institucija treće Jugoslavije koja će, gotovo neokrnjena, pod novim imenom nastaviti život u zajedničkoj državi Srbije i Crne Gore.
- Nadležnosti Saveznog ustavnog suda i suda zajednice se gotovo poklapaju. Istina, nadležnosti novog suda biće užeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << obima, ali ova promena se se ne odnosi na kvalitet, već samo na kvantitet ovlašćenja. Tako će jedan deo nadležnosti SUS koji se odnosi na zabranu političkih partija, izborne sporove i kontrolu ustavnosti i zakonitosti propisa Srbije i Crne Gore, pripasti republičkim ustavnim sudovima - kaže u razgovoru za 'Blic' dr Momčilo Grubač, predsednik Saveznog ustavnog suda. Imajući u vidu napade i kvalifikacije izrečene na račun SUS, izgleda li neobično da ovaj sud, istina pod novim imenom, postane jedan od najvažnijih organa zajednice?
- Budući sud mora da bude respektabilan državni organ, ali ne zato što političke strukture to žele, već zato što to u Evropi predstavlja pravni standard. Nezamisliva je bilo kakva država koja nema sudski organ. To ne bi dozvolile ni pravosudne organizacije koje su osnovane na međunarodnom planu. Evropski sudovi neće da postupaju po presudama republičkih sudova, nego traže i zahtevaju konačan stav zajedničkog suda. Neka rešenja u Ustavnoj povelji se već ocenjuju kao namerno umetnuta prepreka.Jedno od njih je i odredba po kojoj će prilikom ocenjivanja ustavnosti i usklađenosti republičkih ustava i zakona sa Poveljom, u sastav ovog suda ulaziti i odlučivati i sudije iz republičkih ustavnih sudova. ?
- U ovakvim slučajevima imaćemo čudan sastav, neku vrstu proširenog sudskog plenuma. Sudije republičkih ustavnih sudova imaće ista prava i odgovornosti kao i sudije zajedničkog suda. To nosi opasnost da se rastoči identitet novog suda i da sudije republičkih sudova budu kočnica u ocenjivanju saglasnosti republičkih propisa s Ustavnom poveljom. Iako se nadam da se to neće dogoditi, ovakvo rešenje bi moglo da se upotrebi kao veto u cilju očuvanja republičkih interesa.
Ovakvo rešenje zaista nosi opasnost da se stvari politizuju, odnosno da se predmeti, naročito oni osetljivi, rešavaju političkim sredstvima, a ne primenom pravnog rezona i pravnih pravila.
Izvesno je da će u njemu Srbija i Crna Gora biti paritetno predstavljene. Kako će sudski organ sastavljen od parnog broja sudija odlučivati? - Paran broj sudija može da predstavlja značajnu teškoću u donošenju odluka. Problem se može izbeći ako se glasu predsednika suda da veća težina. Tačnije, u slučajevima kada za i protiv neke odluke bude glasao isti broj sudija, glas predsednika suda bi se vrednovao dvostruko. Opšta je ocena da su Povelja i Zakon o njenom sprovođenju ostali šuplji i nedorečeni.
- Te propuste treba da isprave zakon o sudu i svi budući zakoni zajedničke države. Prilikom njihovog donošenja zakonodavac mora da radi ozbiljno, celovito i promišljeno, kako bismo na potpun i logičan način uredili pitanja iz nadležnosti zajedničkih organa. To je i šansa za buduću državu. Ma koliko sa aspekta analize ustavnih akata kojim je konstituisana zajednica može da izgleda problematična, ona se pomenutim zakonima može učvrstiti. Kada je reč o sudu, budući zakon, pored opštih principa, mora da sadrži odredbe kojima će se regulisati forma i oblik rada, način glasanja i donošenja odluka, kao i detaljan postupak u svakoj vrsti spora iz nadležnosti suda. Odeljak budućeg zakona o postupku pred ovim sudom biće najobimniji i najsloženiji. Do kada će SUS raditi i šta će biti sa predmetima koji nisu rešeni?
- Imajući u vidu rokove koji su dati u Zakonu o sprovođenju Povelje, SUS će raditi još oko mesec i po dana. Sada vršimo veliko spremanje u sudu i razvrstavamo predmete. U prvu grupu spadaju oni koji ostaju u nadležnost SUS u prelaznom periodu, odnosno budućeg zajedničkog suda. Drugi će preći u nadležnost republičkih sudova. Bez prava žalbe
Sud Srbije i Crne Gore činiće jednak broj sudija iz obe države, koje će birati republičke skupštine na predlog saveta ministara nove zajednice. Sudije se biraju na period od šest godina i mogu biti samo jednom birane za ovu funkciju. Sedište suda biće u Podgorici. Odluke ovog suda su obavezujuće i bez prava žalbe. Sud je ovlašćen da stavi van snage zakone i druge propise i akta institucija Srbije i Crne Gore koji su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom i zakonima Srbije i Crne Gore. Momir Ilić
