Izvor: Politika, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali zna da peva
"Orkestar za svadbe i sahrane" Gorana Bregovića vratio se sa gostovanja u Francuskoj koje je bilo uspešno, kao i sva do sada: od Guče do Mauricijusa. Kako se u ovom putujućem "vagonu za zabavu" već tri i po godine snalazi dvadesetogodišnjak Alen Ademović (1987, Niš) kao zamena čuvenom Ognjenu Radivojeviću Ogiju; odeven u crno, uz maestra odevenog u belo, usred "stejdža". Tek je bio sedamnaestogodišnjak kada je stigla vest da će se kao pevač i bubnjar pridružiti slavnom muzičaru. Ostvaren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << san: iz anonimnosti u središte bine i reflektora.
Ako bi se baš proslavio pesmom, na Zapadu bi ga zvali Ej-Ej (inicijali A. A. su zgodni za skandiranje fanova). Veoma je mlad, biće vremena i za to, ako bude dovoljno posvećen i ako bude učio. Ima od koga. Otac Ninoslav Ademović – poznat kao aranžer i kompozitor romske muzike, deo tima Gorana Bregovića, sarađivao sa Šabanom Bajramovićem – uvek ga je uveravao da formula za uspeh glasi: "Jedan-dva odsto talenta, ostalo je rad."
Rođen u muzičkoj porodici (majka Jasmina, tekstopisac za Bobana Zdravkovića, Biljanu Jevtić, Acu Ilića, Olju Karleušu, Nedu Ukraden, Luisa i druge). Ali niko se u svetu šou-biznisa nije proslavio zbog mame i tate. Alenu se čini da peva od rođenja, pesma je dolazila "iznutra", sama, kroz glasne žice i usta izlazila napolje. Ko god bi čuo, rekao bi: "Au, al' mali peva!" Pevao je i peva svuda, samo da to nikom ne smeta, a teško može da smeta, jer glas mu je darovan tako da ga je milina čuti.
Onomad ga je otac zatekao kako radi s makazama u rukama (jer je završio kurs za modnog frizera) da mu saopšti: "Goran te zove na audiciju". Prethodno je Goran pitao svog saradnika: "Nindža, imaš nekog da zna da peva?" Otac je preporučio sina. Alen je došao, otpevao nekoliko pesama, već se ne seća ni kojih, bilo kojih. Neko je rekao: "Pevaj kao što pevaš". On drugačije i ne zna. Nije učio.
Poznato je da Brega nije popustljiv u poslu. Ili znaš, ili ne znaš; ili jesi ili nisi. Odslušao ga je i otišao bez komentara. "Posle nekog vremena pitao je oca: 'Nindža, je l' tvoj mali svira bubnjeve?' Onda mene otac pita da li bih voleo da uđem u orkestar. Kažem da mi je to najveća želja u životu, jedva sam čekao. Dali mi Ogijev bubanj bez palica, uzeo šta je bilo pri ruci, nož u levoj, a drvenu olovku u desnoj. Kik s leve, bas bubanj, prvi put u životu sam udario, odlupao sam neki čoček i održao ritam, ama ni minut nije prošao, a Goran je rekao: 'Mali, je l' ti imaš pasoš? Spremi vizu.' Okrenuo se i otišao. Otac: 'Sine, da ti čestitam, ušao si u orkestar'. Od tada sam obišao gotovo čitav svet."
U sedmoj godini snimio je singl "Mali Hoselito". Od prvog pa do četvrtog razreda osnovne škole upoznaje se sa muzikom na ozbiljniji način. Roditelji se zbog posla sele iz Niša u Beograd 1996. godine. Imao je sreću da mu prvi učitelj u osnovnoj školi "Đura Daničić" bude Bora Knežević, muzičar, gitarista "Svilenog konca". Uporedo je išao i u muzičku školu. Od roditelja je naučio da voli muziku. Tata je stručnjak za romsku, a mama "sve peva fantastično". Kada je kao šestogodišnjak došao u Beograd, nedostajali su mu klinci iz niškog komšiluka, familija i tamošnji način života. U Beogradu je tek trebalo da se dokaže. Savet stručnjaka: "Ne prestaj da pevaš u pubertetu, pevuši visoko, svuda, u autobusu, na ulici, u taksiju, svuda pevaj, non-stop". Poslušao je savet i nije ga trebalo mnogo terati. Izbegavao je visoko pevanje, da mu ne puknu žice, tako su mu rekli. Kada mu je nervozna profesorka muzičkog dala četvorku, ostala deca su toliko protestovala, da je ona napustila školu. "Ne znam koliki mi je dijapazon glasa, nije meren, možda dve oktave, zavisi kakav je dan, kakva emocija".
Učio je da svira klavir, ali mu je nešto smetalo: "Terali su me da sedim ispravno, a ne da sviram. Samo kičma – noge, kičma – noge, u šaci kao da držiš jabuku, da imaš udarac u dirke. Sintisajzer je bio lakši, tako da sam odustao od klavira..."
U operi "Karmen" Gorana Bregovića igra malog zlikovca zvanog Čaušesku. Peva, igra i svira bubanj. Vežba po deset sati dnevno, ako ne može sa drugima, neće da "cima" ljude, nego sam. Tata ga "upregao", uči tekstove napamet i uvežbava neparan ritam, jedanaest osmina, sedam osmina...
Mora još mnogo da uči, mada već zna da glas, stas i ponašanje nisu jedino od čega zavisi uspeh na muzičkom nebu. Još manje je to duga kosa, koju nosi onako, jer mu se dopada.
[objavljeno: ]
