Izvor: Politika, 13.Jun.2014, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lukašenko stiže 15 minuta ranije
Predsedniku Belorusije patrijarh Irinej uručio visoko odlikovanje SPC – Orden Svetoga Save prvog stepena
Bićete moj poseban, najdraži gost u Minsku, rekao je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko opraštajući se od patrijarha Irineja. Zajedno sa šefom svog kabineta, novoizabranim episkopom austrijsko-švajcarskim Andrejem i đakonom Aleksandrom Sekulićem, sekretarom patrijaršijske kancelarije, patrijarh je dugo mahao mnogobrojnoj državnoj delegaciji Belorusije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Sat ranije, u dvoru beogradske patrijaršije, podignuta je uzbuna jer je protokol Aleksandra Grigorjeviča Lukašenka najavio da predsednik Belorusije u sedište srpskog patrijarha stiže 15 minuta ranije.
Harizmatični lider, praćen mnogobrojnim pripadnicima svoje tajne službe, izašao je iz crnog „audija”. Predsednika Belorusije, koji je pod režimom sankcija zemalja EU, tokom svojih poseta inostranstvu prate dobro obučeni agenti KGB-a. Naime, Lukašenko, koji dve decenije vlada Belorusijom, obećao je dve stvari: da nikada neće dozvoliti privatizaciju strateški važnih državnih preduzeća i da njegova tajna policija nikada neće promeniti ime, sve dok on vlada. Ali, kagebeovci i predsednik Lukašenko veruju u Boga!
Šezdesetogodišnji vođa beloruskog naroda, diplomirani ekonomista i istoričar, koji se sa izazovima postsovjetskog kapitalizma izborio postsocijalističkim metodama, koristeći se, pri tome, obilato kineskim iskustvima, nije bio ravnodušan dok je u svečanom salonu Patrijaršije slušao naglašeno prijateljske reči srpskog patrijarha.
– Naša je velika radost i blagodarnost Gospodu što imamo priliku da dočekamo vas, predsednika beloruskog naroda i beloruske države, našeg bratskog naroda, ujedinjenog jednom krvlju, jednom verom i jednom crkvom, jednom istinom. Mi smo se uvek osećali bliski tom narodu, kao i beloruski narod prema srpskom narodu, kako u prošlosti tako u sadašnjosti… To je radost cele naše crkve, jer imamo priliku da u ovome domu dočekamo predsednika Belorusije, čoveka kojeg je narod izabrao za svoga vođu, za svoga državnika, čoveka koji je blizak crkvi, čiji je izbor i ulogu predsednika podržala i blagoslovila Crkva Belorusije sa mitropolitom Filaretom na čelu, našim dragim prijateljem. Ja sam srećan što u Vašem liku mogu pozdraviti osvedočenog prijatelja srpskoga naroda, čije prijateljstvo i ljubav su se pokazali u vremenu naše velike tragedije – kada smo bili bombardovani... Vi ste imali hrabrosti i čvrstu savest da kažete svetu da je to čin protiv čoveka i protiv demokratije. Vi ste nam tom prilikom priskočili u pomoć, kao i sada u novim stradanjima od poplava koje su nas zadesile. Među prvim spasiocima bili su Belorusi, koji su došli da svojom veštinom i opremom pomognu našem narodu postradalom u poplavama. Prva velika pomoć koja je uopšte prispela sa strane došla je jednim teretnim avionom koji je dopremio vrlo veliku i značajnu pomoć za naš narod – kazao je patrijarh.
Potom je uručio Lukašenku visoko odlikovanje SPC – Orden Svetoga Save prvog stepena.
Lukašenko je poljubio orden. Nije bio ravnodušan, niti je posetu Patrijaršiji shvatio protokolarnom, dok je izgovarao:
– Vaša svetosti, neću govoriti o svom odnosu prema crkvi, jer vam je to dobro poznato. Mi pravoslavni ljudi učinićemo sve kako bismo učvrstili našu veru i nosioce naše vere –pravoslavne hrišćane. Zahvaljujem na ovom najvećem avansu, jer me to podstiče da još više radim na ujedinjenju naših bratskih pravoslavnih naroda.Treba da budete uvereni: nikada nećemo izneveriti vas i vaš narod. Koliko smo u mogućnosti, uvek ćemo stajati rame uz rame sa vama. Tako je bilo u vreme bombardovanja, tako je bilo posle rata, tako je bilo za vreme elementarnih nepogoda, tako će biti i ubuduće.Uvek ćemo biti pored vas – kazao je Lukašenko.
Potom su se duhovni vođa Srba i svetovni vođa Belorusa izdvojili na desetak minuta, sa svojim najbližim saradnicima. Na fotografijama sa sajta SPC, vidi se da su Lukašenko i patrijarh posluženi čašicom rakije.
Dok su napuštali patrijaršijski dvor, počasni konzul Belorusije u Beogradu Dragomir Karić rekao je za „Politiku” da je i on delimično učestvovao u organizaciji zvanične posete Lukašenka Beogradu. Ali, samo delimično, istakao je Karić, pojašnjavajući da je susret davno dogovoren između Tomislava Nikolića i Aleksandra Lukašenka. Međutim, bilo je vidljivo da je Dragomir Karić veoma blizak sa predsednikom Belorusije. Sve vreme je stajao tik uz njega. Porodica Karić, inače, ima velike poslove u Minsku i Belorusiji.
U Patrijaršiju ovoga puta Lukašenko nije došao sa svojim sinom, plavokosim dečakom Nikolajem, koga odmilja zovu Kolja. Naime, dečak često odlazi u državne posete zajedno sa ocem, a prekjuče ga je Lukašenko držao za ruku, dok je Kolja u bež odelu, košulji i kravati, prisustvovao polaganju venca na grob Neznanom junaku na Avali.
Mali Kolja boravio je sa ocem u u Vatikanu, koračao je crvenim tepihom zajedno sa pokojnim venecuelanskim liderom Čavesom, dobio je na poklon zlatni pištolj od Dmitrija Medvedeva…
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 13.06.2014.
