Izvor: Danas, 04.Sep.2014, 12:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klimava četiri stuba
Ministar finansija Dušan Vujović obelodanio je da se reforme srpske ekonomije zasnivaju na četiri stuba: kontroli budžetskog rashoda, borbi sa sivom ekonomijom, boljoj naplati poreza i uštedama u javnim preduzećima, za koje postoji širok front borbe i niz mera ne bili stabilizovao finansijski sistem zemlje. Ovako postavljeni ciljevi reforme sa merama koje nisu poznate čine se nedovoljnim za suštinsku reformu srpske ekonomije.
Mere konsolidacije finansijskog sistema Republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Srbije moraju biti naslonjene na više stubova. Pre obrazloženja ekonomsko-finansijskih stubova kao oslonca sveukupne reforme mora se poći od detektovanja izvora finansijske dezorijentacije koje su finansijski sistem Republike Srbije doveli u fiskalnu dubiozu. Fiskalna dubioza imala je i ima svoje zadržane generatore, koji se ogledaju u stalnom održavanju i produbljivanju dubioze bez značajne uloge nezavisnog kontrolnog sistema i to: u planiranju, prikupljanju i angažovanju finansijskih sredstava.
Ministarstvo finansija je obelodanilo ciljeve kao širok front borbe i niz mera da bi se stabilizovao finansijski sistem. Navode da uvode meru kontrole budžetskih rashoda. Izgleda da nije u interesu da se zna koja je bila nadležnost kontrole budžetskih rashoda u minulom periodu, iako je ona uvek bila u nadležnosti Ministarstva finansija. Budžetski rashodi se ne mogu kontrolisati ako se ne kontrolišu načini: planiranja finansijske vrednosti, projekcije utvrđivanje visine rashoda sa njihovim realnim stanjem na tržištu, projekcije fizičkih jedinica rashoda sa tehničkim obilježjima, projekcije svrsishodnosti stvaranja rashoda sa realnim stanjem i potrebama sistema. Plan oblikuje i predlaže Ministarstvo finansija po prikupljenim podacima, i to ministarstvo kontroliše trošenje. Znači, stub kontrole mora da se učvrsti sa dodatna tri stuba, a to su izrada strategije donošenja plana, izrada strategije sistema kontrole i izrada strategije uspostavljanja centralnih baza podataka, kao izvor mehanizmu kontrole.
U ciljevima Ministarstva navodi se da će se sprovesti veća naplata poreza. Ne može se operisati sa nepostojećim efektima naplate od poreskih dužnika koji više od pet godina ne plaćaju porez. Naplativ porez je samo onaj koji ima za podlogu kod obveznika garantovane izvore, imovinu i kontinuitet u poslovanju. Ministarstvo finansija nije sprovodilo izvršna rešenja o naplati poreza za mnoga preduzeća, a sve radi držanja socijalnog mira. Prema tome, ako se socijalna karta konstantno stavlja između obveznika i poreskog inkasanta (uz uvažavanje poreskih principa), onda se poreski dug galopirajući uvećava da bi na kraju država ujedno postala i dužnik i poverilac. U poslednjih sedam godina likvidirana su značajna velika i srednja preduzeća koja su privatizovana, kojima su upravljali značajni političari, privrednici, bivši bankari, bivši direktori i stranci, gde su kao velike obaveze prema državi ostale neizmirene.
Siva ekonomija u Srbiji je prisutna, ali nikada nije naveden razlog njene masovne pojave. Ona vuče korene preko nestabilnog finansijskog sistema, učestale promene fiskalnih sistema, dirigovanih trgovinskih devijacija, nerešenih imovinskih odnosa, političkih oligarhija, mehanizma uslovljavanja na lokalu, nejasnih i dvosmislenih odluka i mnogih dirigovanin razloga. Generatori sive ekonomije su u velikoj nezaposlenosti, intervalima smene vlasti, sistemskim nedorečenim zakonima, različitim tumačenjima propisa i drugih slučajeva. Iskorenjivanje sive ekonomije ne može biti uspešno ako je prisutna politika privilegija i stranačka politika na lokalu i u javnim preduzećima i kada produbljuje jaz između zaposlenih i nezaposlenih lica. Siva ekonomija u društvu se jedino može ublažiti ako se osnovnom stubu konsolidacije ne dodaju makar dva osnovna programska cilja. To je da se, pre svega, pruži primat fleksibilnosti u aktivnostima, kojima se označavaju da pripadaju elementima sive ekonomije i da se jasno navedu motivacioni elementi u zapošljavaju ljudi nezavisno od njihove starosti i od istorije gubljenja posla.
Ministarstvo finansija štednju u javnim preduzećima stavlja u prioritete ciljeva finansijske konsolidacije. Nakon određene studije u vezi prikrivanja finansijskih izveštaja kroz prikupljene podatke o manipulisanjima sa finansijskim izveštajima u javnim preduzećima koja je sačinjena (2009 - 2012), moramo da podsetimo Ministarstvo da štednja u javnim preduzećima, kako su zamislili, ne može imati efekte, zato što dirigovani materijalni izdaci u javnim preduzećima, od strane lokalne administracije nemaju i nikada nisu imali realnu ekonomsku opravdanost istih. Za neekonomske odluke javna preduzeća su motivaciju nalazila i pravdala kroz upošljavanje kapaciteta određenih moćnika na lokalu.
Kada imate materijalne izdatke kojima se ne rešavaju potrebe stanovništva, već potrebe pozicioniranja pojedinca, onda jedini način na koji se mogu mere štednje sprovesti jeste da se ozbiljno pristupi izmeni Zakona o javnim preduzećima i to u pogledu upravljanja, odlučivanja i raspolaganja sa imovinom u JP. Kada se ovaj uslov prekomponuje, onda se mora ići na mere sistemskog i racionalnog planiranja, zatim na uslovljavanje materijalnih izdataka u korist razvoja JP i sl.
* Nenad Kaluđerović, ekspert za finansijsku forenziku,
* Ljubiša Stanojević, revizor
