Izvor: Blic, 24.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I robnu kuću ovde da otvore propala bi
Emina Kremer (26) iz Beočina nema utisak da živi u najbogatijoj opštini u Srbiji. Ona je do pre godinu dana radila u prodavnici „Podunavlje" za platu od 14. 000 dinara. Poslodavci su joj dozvoljavali da još iz prodavnice ponese kući robu u vrednosti do 1.400 dinara. I to je sve što je mesečno dobijala.
Prestala je, kaže, da radi zbog zdravstvenih problema i sada je izdržavaju roditelji. Slabo izlazi jer u Beočinu osim dve diskoteke i dva kafića ne postoji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ništa gde bi omladina mogla da izađe i zabavi se.
Aleksandar Kontužer (20) je zaposlen, ali ne u Beočinu gde živi, već u Kaću. U svom rodnom gradu nije mogao da nađe posao.
- Imamo centar koji se ni po čemu ne može nazvati centrom. Postoji u gradu i bioskop, ali su projekcije tako retke da filmove pre odgledamo u kućnoj varijanti nego što dođu u naš bioskop. Nemamo čak ni srednju školu, samo osnovnu i jednu jedinu knjižaru. Da postoji robna kuća u Beočinu, verovatno bi odmah propala jer su ljudi već navikli da pazare u Novom Sadu - kaže Kontužer.
Ni onaj ko svrati u Beočin, a naša je ekipa bila pre dva dana, uopšte neće imati utisak da se nalazi u najbogatijoj opštini u Srbiji. Prema poslednjim statističkim podacima, prosek plata zaposlenih u ovoj opštini je 67.000 dinara.
Obnovljena crkva u centru (Beočin - 67.000)
Za visok prosek zarada najzaslužnija je cementara koju je 2001. godine kupila firma „Lafarž", jedna od vodećih multinacionalnih kompanija u oblasti cementne industrije.
Oronula autobuska stanica koja čak nema ni perone prvi je objekat na koji se nailazi u centru Beočina. Istina, odmah na prvoj raskrsnici nailazi se na tek rekonstruisanu crkvu svetog Vasilija Ostroškog i preko puta na renovirani Dom kulture, pored kojih prolazi novi regionalni put, tek završen.
Beočinci nemaju utisak da žive u najbogatijoj opštini. Najviše ih, kažu, boli što za mlade ljude nema posla. Oni malo stariji koji su godinama radili u cementari, njih oko 1.500, proglašeno je viškom, dobili su otpremnine i završili svoj radni vek. Neki od njih iskoristili su dobijeni novac za otvaranje privatnih radnji, ali su sve brzo propale. Ostali su novac uložili u renoviranje kuća, kupovinu nameštaja ili automobila. Sada, kažu, niko neće da ih zaposli pošto im je ostalo nekoliko godina do penzije.
- Osećam se umrtvljeno, baš kao što je i ova opština mrtva. Radila sam u cementari punih 25 godina. Najbolje godine sam ostavila tamo, a penziju nisam dobila. Jesam uzela otpremninu, ali to je bila suma za zamazivanje očiju. Sada niko neće da me zaposli, svi traže mladu radnu snagu, a ja jedva sastavljam kraj s krajem. Ni na pijacu ne idem svaki dan jer je preskupa - kaže Radmila iz Beočina.
Bela palanka - 12.679
Oni koji su ostali da rade u cementari kažu da ni njima baš ne cvetaju ruže. Tvrde da visokom proseku zarada u opštini doprinose plate rukovodilaca i menadžera iz cementare, dok visokokvalifikovani radnici primaju samo 35-40 hiljada dinara. Ako rade prekovremeno doguraju, kažu, do 50.000.
Lokalna vlast je građanima obećala i gradnju biznis parka pored Dunava, koji bi privukao strane investitore i čime bi bilo otvoreno još nekoliko stotina radnih mesta, ali gradnja još nije počela. Kako nam je rekao predsednik opštine Zoran Tešić, ekolozi su onemogućili gradnju zato što se u blizini nalazi prirodno stanište pataka njorki.
Inače, osim „Lafarža", u Beočinu posluje još jedna multinacionalna kompanija, austrijski „Alas" koji je otkupio rudnik nemetala „Rakovac", kao i još nekoliko malih i srednjih preduzeća.
Osim puta, crkve, Doma kulture, sređen je i park u centru, a u svim mestima opštine uvedena je gasifikacija i vodovodna mreža, dok je u tri sela urađena i kanalizaciona mreža.
Lična karta Beočina
Opština Beočin ima 17.000 stanovnika i 1.800 nezaposlenih. Na teritoriji opštine živi i 2.000 penzionera. Oko 500 radnika zaposleno je u „Lafaržu", 150 u rudniku nemetala u Rakovcu, dok su ostali zaposleni u društvenom sektoru ili rade u privatnim preduzećima. Mnogi Beočinci posao su našli u Novom Sadu ili u okolnim gradovima, Kaću, Sremskoj Kamenici, Futogu...
Napušteni dvorac
Odmah iza parka u centru Beočina nalazi se polusrušen dvorac, sagrađen početkom prošlog veka. Godinama je već napušten, a opština u čijem se vlasništvu nalazi od nacionalizacije 1948. nije u njega ulagala ništa poslednjih 15 godina. Tako bar kažu meštani. Dvorac je pre Drugog svetskog rata pripadao tadašnjem vlasniku cementare, Austrijancu Špiceru. Posle Drugog svetskog rata u Špicerovom dvorcu bila je smeštena škola. Tu su se obrazovali đaci dok nije sazidana osnovna škola u gradu. Cementara je 1998. htela da uloži novac i da ga renovira, ali tada nije imala dovoljno para. Zatim je propala i prodata je „Lafaržu".
Neki zarade i celih 3.000 dinara
Sa prosečnom platom od 12.679 dinara, nerazvijena opština Bela Palanka nikako da se odlepi s dna lestvice zarada u Srbiji. Mnoge firme su propale, privatizacija je očajno prošla, a radnici su i bez posla i bez plata.
Opština Bela Palanka ima 14.450 stanovnika i unazad nekoliko godina više je umrlih nego rođenih, a mladi odlaze „trbuhom za kruhom" jer u ovoj varošici ne vide gotovo nikakvu perspektivu. Odlaze najčešće u Beograd, Niš i Pirot u potrazi za poslom, ali dosta je i svršenih učenika osnovne škole koji srednje škole upisuju u većim mestima, gde im se nudi veći broj zanimanja. Posle završene srednje škole i fakulteta, obično se ne vraćaju jer ne mogu da se zaposle.
Najčešći komentar Belopalančana s kojima smo razgovarali je da ovo nije bela, već crna Palanka.
- U Beloj Palanci su svi radnici u privatizovanim firmama ostali bez posla, a novi vlasnici ni u jednom preduzeću nisu pokrenuli proizvodnju. Neke su privatizacije čak poništene ili su firme otišle u stečaj. Od one bivše belopalanačke industrije, ne radi nijedna firma. Gotovo nijedno preduzeće posle privatizacije nije uposlilo radnike, a svi oni sada su na tržištu rada - kaže predsednik opštine Aleksandar Živković.
On podseća da je pre devet godina bilo 638 nezaposlenih na 18.000 stanovnika, a danas na ih na 14.450 stanovnika ima više od 3.000. Oni koji su ostali bez posla u „Budućnosti", pogonu EI, zatim 1.200 radnika fabrike dečje obuće „Vesna", bivši radnici fabrike nameštaja „Ukras" i Konfekcije „Prvi maj - Novitet" - svi oni našli su se na trižištu rada. U Beloj Palanci radi samo administracija, obrazovanje, zdravstvo, policija, banke, železnica... Svetle tačke u opštini su neke privatne obućarske firme, među kojima „Obuća Pavle", „MDD" i „Fleks", kao i privatna firma koja se bavi proizvodnjom i preradom mesa „Sim impeks".
- Prioritet nove lokalne vlasti je zapošljavanje. Računamo da ćemo do kraja godine otvoriti 800 novih radnih mesta. Već je krenuo „Ukras" sa stotinak radnika, a treba da krene i Fabrika dečje obuće „Vesna". Biće šanse za posao i u poljoprivredi. Sa švedskim partnerima razgovaramo o izgradnji hidroelektrana i vetrenjača. Uveliko se s italijanskim partnerima radi i na pokretanju Cementare u našoj opštini, u kojoj ćemo, nadam se, godišnje proizvoditi milion tona cementa za rusko tržište - iznosi planove prvi čovek Bele Palanke.
Evo i šta kažu Belopalančani:
- I oni koji rade primaju oko 200 evra plate. Može li od tih para da se živi?! Srećna je okolnost što mnogi imaju neke veze sa selom, ali uglavnom je sve to samo puko preživljavanje - kaže penzioner Milosav - Mića Rakić.
- Mušterija je sve manje, kupuju na veresiju. Moja svekrva ima 6.000 penziju. Šta prvo da kupi od tih silnih para. Moja sestra živi u inostranstvu i dosta nas pomaže. Da nije toga, ne znam kako bismo živeli - priča Nataša Mijalković, vlasnica radnje za tekstil u centru.
- Knjigovođa sam u Zemljoradničkoj zadruzi i kod nas je prosek plata 3.000 dinara. Da mi nije roditelja, ne znam kako bih živela. Do posla se teško dolazi, a nema gotovo nikakvih sadržaja za mlade. Bioskop ne radi, nema ni knjižare. Jedina mesta zabave su kafići - kaže Valentina Đorđević.
Njena drugarica Marijana Dimitrov je trenutno bez posla.
- Završila sam srednju prehrambenu školu. Radila sam povremeno kod privatnika. Ovde zaista nema nikakve perspektive za život - kaže Marijana.
Građani traže pomoć
- Svakodnevno u opštinu dolazi po pedesetak građana koji traže pomoć, od onih najosnovnijih potreba za kupovinu hleba ili lekova, do plaćanja školarine. Traže pare i za operaciju ili za struju kada im isključe. Ne možemo svima da pomognemo. Imamo više od 280 zahteva za novčanu pomoć. Nešto smo izdvojili, a dogovorili smo se da preko Centra za socijalni rad formiramo komisiju koja će pomoć dodeliti najugoroženijima - kaže Živković.
Prosek plata u Okrugu
Prosečna plata u Babušnici je 19.764 dinara, u Pirotu 25.483 dinara a u Dimitrovgradu 29.683. Prosek junske plate u Pirotskom okrugu je 24.011 dinara.
.jpg)
