Izvor: Blic, 15.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banat ugrožen zbog ptičjeg gripa
Banat ugrožen zbog ptičjeg gripa
U Banatu, najviše oko Tamiša, domaće i divlje guske žive zajedno, u divljini. One dele pašnjake, zajedno se hrane, a često se i ukrštaju. Što se tiče Srbije, tu je kontakt između divljih i domaćih ptica najbliskiji i vreba najveća opasnost od ptičjeg gripa. Treba biti obazriv, jer ukoliko nešto ne uradimo da sprečimo taj kontakt, lako može da nam se desi isto što i u delti Dunava u Rumuniji - kaže za 'Blic' Marko Tucakov iz Društva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine.
Republičko ministarstvo poljoprivrede dalo je preporuku uzgajivačima živine da ih drže zatvorene i ne puštaju na pašnjake, kako bi se sprečilo njihovo mešanje sa divljim pticama. Preporuka se najviše odnosi na privatne uzgajivače, s obzirom na to da se na većim farmama ptice inače drže u zatvorenom prostoru i redovno kontrolišu od strane veterinara. Kako nam je rečeno u Ministarstvu, intenzivno se razmišlja, i to o pravnoj mogućnosti da se izda naredba za zatvaranje živine i oni apeluju na uzgajivače da se pridržavaju njihove preporuke.
Odluka da se zabrani lov na divlje ptice jeste odlična za prvu pomoć, ali sada treba pratiti situaciju i adekvatno i brzo reagovati. Mislim da je zatvaranje domaće živine dobar sledeći korak, ali tu odluku treba da donese država, kaže Tucakov.
- Zabrana lova je dobra iz više razloga. Ne samo zato da lovci, stanovništvo i životinje ne bi dolazili u kontakt sa mrtvim pticama, već i zato što pucnji plaše i raspršuju jata ptica. One se onda razbeže po okolnim gazdinstvima i barama i veća je verovatnoća da će doći u kontakt sa domaćom živinom - kaže za 'Blic' Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju.
Ptičji grip teoretski mogu da prenesu sve vrste ptica, nastavlja on.
- Međutim, prema dosadašnjim iskustvima, prenose ga ptice iz grupe plovuša: patke, guske i labudovi, kao i šljukarice, šljuke i srodne vrste barskih ptica (ima ih ukupno oko 40 vrsta kod nas). U dva odsto od ukupnog broja zabeleženih slučajeva grip je zabeležen i kod ptica pevačica (vrapci i sl.), ali nije jasno kako je do toga došlo. Nigde u svetu do sada nije zabeležen nijedan slučaj direktnog prenosa sa divlje ptice na čoveka. Zato je to još uvek bolest ptica a ne ljudi - kaže Simić.
- Najveći rezervoar ptičjeg gripa su patke, kojih kod nas bude oko 30 vrsta, guske (kod nas boravi šest vrsta) i labudovi (tri vrste) - navodi biolog Marko Tucakov.
Ove ptice gnezde se u Evroaziji i preleću našu zemlju na putu ka Africi, gde zimuju. Prelet ptica ka jugu počeo je još u avgustu i trajaće do decembra. Najveća jata ornitolozi očekuju sa prvim talasima hladnoće - u novembru i početkom decembra. Ptice najviše lete onda kada je lepo vreme, kada im odgovara vetar, ali kada će krenuti na put, najčešće zavisi od toga da li je ptica na to spremna.
- To je kontinuiran proces. Ptice lete u jatima, ali i pojedinačno, što zavisi od vrste ptice. One sleću kada osete umor, glad, žeđ i to tamo gde je najmirnije i gde ima hrane za njih. U prolasku preko naše zemlje ptice selice će se zadržavati gde god im to bude odgovaralo, oko bara, reka, potoka, ribnjaka, močvara, a najviše u Vojvodini - kaže Tucakov.
Tri najveća zimovnika u SCG, u kojima zimi boravi između 350 i 400.000 ptica, jesu uz Dunav, na potezu od Bezdana do Kopačkog rita, zatim Labudovo okno, odnosno trougao - Stara Palanka, selo Dubovac i Ram (od Smedereva do Golupca) i na Skadarskom jezeru. Divlje ptice privremeno se zadržavaju još i oko Save, Drine, Velike i Južne Morave.
- U najvećem riziku su oni koji su u direktnom kontaktu sa životinjama - lovci, veterinari, ali i oni koji se na neki način zadržavaju pored vode - zaposleni u ribnjacima, vodoprivredi, kao i poljoprivrednici i pecaroši. Voda je dobar medijum koja može preneti sve na mnogo velike razdaljine. Zato treba biti veoma obazriv - kaže Tucakov. Jovana Subotić
