Izvor: S media, 04.Okt.2012, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpske žene u modricama: Šamaranje zbog neslanog ručka
Ručak koji je supruga pripremila Dragoslavu R. iz Požarevca (48) nije mu se dopao. Nezadovoljan i očigledno besan, mašio se metalne šipke i njom tukao „loše kuvarice“, suprugu i kćerku.
Nažalost, i ova priča „dotakne“ tek nekolicinu ljudi; za mnoge je to česta slika koja preti da postane svakodnevica prosečne srpske porodice.
„Muž me ne tuče, samo me šamara“
-Nasilje se uglavnom dešava bez povoda, svako od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nas može drugom da zameri bilo šta u partnerskim odnosima, ali to nikako ne može biti povod za nasilje da li je neko spremio loš ručak, nije očistio ovo ili ono, zakasnio... To su budalaštine - komentariše za S media portal Vesna Stanojević, koordinator u Savetovalištu za žrtve porodičnog nasilja. - Nasilje nema opravdanje! Nasilnik i banalne situacije koristi za izlivanje besa, frustracija, lečenje kompleksa, iskazivanje nezadovoljstva, pa u krajnjoj liniji i bezobrazluka.
Najstrašnije od svega je što i same žrtve veruju da zaslužuju batine, a neke su sklone da zadobijene povrede minimalizuju, pa kažu da ih „suprug ne tuče već samo šamara“, prepričava Stanojević.
Tuku i univerzitetski profesori
Slučaj N. M. (51) koja je već neko vreme smeštena u Sigurnoj kući prilično je neuobičajen.
-Suprug mi je profesor na prestižnom fakultetu, ali povremeno popije, i tada se pretvara u labilnu, svadljivu i agresivnu osobu – priča N. M. za S media portal. - Iako sam fakultetski obrazovana, nisam dugo radila i u potpunosti sam se posvetila porodici. Sada uz pomoć ljudi iz Sigurne kuće pokušavam da pronađem trajno rešenje.
Cilj - osnaživanje i osamostaljivanje
Vesna Stanojević, koordinator u Savetovalištu protiv porodičnog nasilja, kaže da nije moguće napraviti profil zlostavljača na Balkanu:
-Ne možemo da kažemo da je to muškarac srednjih godina, srednjeg obrazovanja, nezaposlen, mada je moguće da je takvih upravo najviše, bar prema našim evidencijama... Ne znamo šta pokreće ljude na nasilje, ali je evidentno da je zbog sveopšte situacije nasilje u porastu. Nasilnik je uglavnom onaj koji je moćniji ili se tako oseća.
Sudeći po broju štićenica Sigurne kuće, čini se da je u Srbiji nasilnika iz dana u dan sve više.
-Situacija je katastrofalna, od maja je sve prepuno; jedna ode, a tri čekaju na njeno mesto... Pokušavamo da zbrinemo sve žene koje za tim imaju potrebu. Trenutno se nalazi 27 žena i 28 dece, a počela je i škola, velika je frekvencija korisnika – otkriva Stanojević.
Suština boravka u Sigurnoj kući je, objašnjava sagovornica S media portala, osnaživanje i osamostaljivanje ličnosti. Neke žene ostaju jako dugo, u proseku osam ili devet meseci, ali većina izađe posle četiri ili pet meseci.
-Kada izađu moraju početi da rade, kako bi imale sredstva za život. Nažalost, imamo i situacije gde se žene vraćaju muževima, jer nemaju mogućnosti i kapacitete za samostalan život. Ako ostanu same, svesne su da trebalo da preuzmu potpunu odgovornost za sebe i decu - objašnjava Stanojević.
Kako se ponašati u situacijama nasilja
U slučaju nasilja neophodno je pozvati policiju na broj 92, obaviti lekarski pregled i prikupiti dokumentaciju o nastalim povredama, a u slučaju teških povreda pozvati Hitnu pomoć 94. U slučaju da je nasilje izvršeno nad detetom, neophodno je obratiti se lekaru u Dečijem dispanzeru. Nasilje je potrebno prijaviti i Centru za socijalni rad.
Psiholog: Uzmite svoj život u svoje ruke!
Psiholog Dragana Ilić smatra da je poenta da žrtve uvide svoj položaj i shvate da je moguće menjati stvari na bolje, da imaju pravo na izbor i novi život.
-Strah, sram, nesigurnost, finansijska, a vrlo često i emocionalna zavisnost od partnera zlostavljača, najčešći su razlozi zbog kojih žrtve nastavljaju da žive u takvoj zajednici – objašnjava psiholog Ilić za S media portal. - Nije lako uhvatiti se u koštac sa problemima, ali ako nastavljate život u paklenoj zajednici sa nasilnom osobom i životno ste ugroženi, posledice mogu biti tragične. Zato je važno na vreme ’preseći’, doneti odluku o novom životu i hrabro krenuti u susret životu bez nasilja.
Zorica Bajić, Foto: Guliver/ Thinkstock
Pogledaj vesti o: Doček srpske nove godine, Nova godina
