Izvor: N1 televizija, 01.Jan.2018, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako najbolje iskoristiti ostatke novogodišnje večere

Postoje stvari bez kojih je doček Nove godine nezamisliv – jelka (po mogućstvu jeftinija od 83.000 evra), pokloni ispod nje, odbrojavanje do ponoći, praznični filmovi i svakako hrana. Gomila hrane!

Zlonamerni bi rekli da je u Srbiji, kada je reč o hrani, kvantitet važniji od kvaliteta. No, bezbroj je dobrih razloga da uoči 31. decembra provedete dan, dva ili tri u kuhinji: možda će naići komšije da čestitaju, a baš je glupo da nemate ničim da ih poslužite, >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << a i ako imate stariju decu koja izlaze u grad za doček, sigurno će biti gladna kad se vrate. Čak i ako ne dočekujete Novu godinu kod kuće, opet bi u goste valjalo poneti bar pitu, neki lagan kolač ili vanglu krofni. Obrni-okreni, uprkos savetima stručnjaka da ne preterujemo, u 2018. ćemo ući sa gomilom hrane u frižideru, rerni, špajzu, na šporetu, stolu, tanjiru kraj kreveta...

“Šta ću sad sa ovol'kom hranom?“ - pitanje je koje gotovo neizbežno postavljamo sebi svakog 1. januara dok ispijamo jutarnju kafu uz zvuke Novogodišnjeg koncerta Bečke filharmonije. Istina je da su naši stari mislili i o tome, pa je anonimni narodni mudrac još davno utvrdio da se pečenje najlepše jede kad je hladno, a da sarma ima sve bolji ukus što se više podgreva. Ali ne može se sve svoditi na podgrejanu sarmu i hladno pečenje, zar ne!?

Šta da radim sa mesom?

Dakle, ne volite hladno pečenje? Onda je možda hladna salata pravi izbor za vas. Novogodišnjim trpezama svakako suvereno vlada kraljica hladnih salata – ruska – ali zašto joj ne bismo dodali malo konkurencije koristeći upravo preostalo meso od novogodišnje večere? Pečenje iseckajte što sitnije i u njega dodajte šta vam je volja. Najčešći izbor su majonez, senf ili pavlaka, zatim crni luk, beli luk, razni začini, limun, susam... Salate od crvenog mesa su lepše kad su pikantnije, dok sa belim mesom bolje idu laganije kombinacije.

Ukoliko volite “mesniju“ varijantu ostataka mesa, probajte da ih upotrebite za tople sendviče. Krišku hleba namažite puterom ili senfom. Iseckajte ili još bolje iščupkajte mesko i stavite na namazani hleb. Dodajte začine po ukusu. Preko narendajte kačkavalj. Zatim sve to poklopite drugom kriškom hleba premazanom puterom. Stavite sendvič u aparat za tople sendviče, jako pritisnite, sačekajte par minuta i fantastičan miris podgrejanog, začinjenog mesa natopljenog puterom i sirom prodreće vam kroz nozdrce do mozga i signalizarati da je vaš ukusan obrok spreman.

Ljubitelji jela “na kašiku“ takođe bi trebalo da znaju da mogu iskoristiti ostatke mesa za svoja omiljena variva.

Šta da radim s krompirom?

Za krompir se može reći da je u Srbiji iamo vrtoglaviji uspon rejtinga od predsednika Vučića, budući da su naši preci pre 200 i kusur godina s nepoverenjem gledali u Dositeja Obradovića dok im je objašnjavao zašto ne bi bilo loše da gaje i jedu te blatnjave krtole, a danas su krompir i meso - taj jeres hrono kuhinje - omiljena kombinacija. Bareni, pečeni, prženi, restovani, grilovani, smuljan u pire, ispod sača, “u kaputu“... Može se spremati u milion varijanti, a pritom je i jeftin. Ali kao što sve na ovom svetu ima manu, ima je i krompir – ne može da se podgreva!

Znači li to da sav krompir koji nam je ostao možemo samo da bacimo? Ne nužno. Ukoliko ste krompir pržili, onda mu spasa nema. Ali ako vam je ostao bareni, pečeni ili pire krompir ima nade da se nešto može uraditi.

Kao i kod mesa, prvi i najlakši izbor je salata – krompir, naseckani crni luk, malo ulja, malo sirćeta, sve lepo pomešate i eto ga!

Malo komplikovaniji, ali zato ukusniji, i nažalost nezdrviji izbor mogu biti kroketi. Testo napravite od krompira (pire je najkorisniji, ali se uz pomoć blendera mogu upotrebiti i bareni ili pečeni), brašna i jaja. Od testa formirate loptice i ispržite ih u vrelom ulju. U krokete možete dodavati i drugo povrće, sir, možete ih panirati itd. Lepo idu uz tartar sos.

Ostaci krompira se mogu koristiti i kao nadev za pitu.

Šta da radim sa povrćem?

Ostaci šargarepe, karfiola, brokolija, tikvica, bundeve, pa i malopre pomenutog krompira, mogu se iskoristit za čorbu. Povrće izblendajte, i dodajte ga u ključalu vodu. Uz dodatak malo peršuna celera i ostalih začina po ukusu, dobićete sasvim solidan potaž.

Šta da radim sa hlebom?

Strah od neradnih dana često nas tera da gomilamo hleb u kući kao da krijemo omanju partizansku četu u podrumu. A, onda hleb počinje da se suši, mrvi, postaje tvrđi i na kraju se ubuđa i završi u kontejneru.

Stoga je dobro u kuhinji imati toster. Nisu za džabe Britanci svojevremeno napravili imperiju “u kojoj Sunce nikad ne zalazi“, jedući tost i pijući čaj.

Ostaci hleba svakako su korisni i za ranije pomenute tople sendviče, a ovih dana se valja setiti i jela koja su nam za doručak spremale naše mame i bake – prženica i popare, čiji je glavni sastojak upravo stari hleb.

Možete isprobati i neki od specijaliteta “sa čizme“, pa napraviti bruskete ili hleb sa belim lukom. Na internetu se može pronaći dosta jednostavnih recepata koji se manje-više svode na to da hleb premažete uljem, belim lukom/paradajzom, začinima (bosiljkom, origanom i sl), parmezanom i par minuta pečete u rerni.

Repriza

Ukoliko ipak ne želite da vam se hrana sa dočeka danima razvlači po kući, već biste da je se rešite brzo i efikasno – organizujte reprizu! Okupite članove porodice i(li) bliske prijatelje, pustite neku laganu muziku, otvorite neko fino vino, i počnite sa prepričavanjem utisaka iz “najluđe noći“, pa ko zna gde ćete završiti. Ovakve ležerne večere često umeju da budu mnogo zabavnije od samog dočeka, a tanjiri će garantovano ostati prazni.

Dobročinstvo

Stanovnici pojedinih zemalja ostatke svoje praznične večere daruju narodnim kuhinjama ili skloništima za siromašne. Kod nas ta tradicija nije razvijena, ali ukoliko ne znate šta ćete sa preostalom hranom, a znate nekoga kome je ta hrana potrebna, imate odličnu priliku da učinite dobro delo, baš u duhu praznika.
Pogledaj vesti o: Doček Nove Godine

Nastavak na N1 televizija...