Izvor: Blic, 10.Jul.2010, 01:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbog deficita rašće kamate u bankama

I najnovija aukcija državnih papira od 6. jula pokazala je da investitori nemaju poverenja u stabilnost domaće valute jer je prodato tek 26,4 odsto obima emisije dvogodišnjih zapisa. Problem je veći što će ovakav obrt na tržištu državnih zapisa uticati i na rast kamata u bankama, tvrde ekonomisti i članovi Ekonomskog saveta premijera.

Da banke kao najveći kupci državnih zapisa gube veru u dinar, videlo se i na prethodne dve aukcije kada je prodato 52 odsto dvanaestomesečnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapisa, odnosno tek 17,5 odsto državnih papira sa rokom dospeća na 18 meseci. Interesovanje za kupovinu ovih hartija počelo je da pada još početkom juna od kada je na aukcijama država uspevala da proda tek 30 do 60 odsto emisije. Kupcima nije bila interesantna ni kamata od 11,2 odsto na godišnjem nivou, a samo pre dva meseca sa kamatom od 9,4 odsto tražnja za državnim papirima nadmašivala je ponudu i do pet puta.

Kupiti danas državne papire u dinarima sa mogućnošću da se prodaju za 12, 18 ili 24 meseca zbog nestabilnosti domaće valute je kupovina je mačke u džaku. Samo u prvoj polovini godine dinar je oslabio za 8,3 odsto, a od početka krize za 27 odsto. Očekuje se i dalji pad, i to još tri-četiri odsto jer sve preko toga ugrožava projektovanu inflaciju.

Pad vrednosti dinara tako je ozbiljno poremetio planove Ministarstva finansija da dobar deo budžetskog deficita finansira prodajom državnih papira. Samo u junu to ministarstvo je prodajom trezorskih zapisa planiralo da prikupi 29 milijardi dinara, a ukupno je prikupljeno tek 16,8 milijardi. Izmaklo je, dakle, više od 12 milijardi dinara.

I drugo, ovakav obrt na tržištu državnih zapisa uticaće na rast kamata u bankama, ne kriju ekonomisti. To će državi stvoriti dodatan problem jer će privreda još teže dolaziti do zajmova. Građani će takođe dva puta razmisliti da li su krediti skupi, što bi moglo dodatno da obori i potrošnju i proizvodnju.

„Izgleda da je glavni problem nastao zbog brzog prelaska sa tromesečnih i šestomesečnih zapisa na duže rokove i to kada se pojavila neizvesnost s kursom dinara. Tako je pitanje iz prethodnog meseca da li nam predstoji rast kamatnih stopa sada dobilo potvrdan odgovor", kaže ekonomista Ivan Nikolić.

Na pitanje kako će problemi sa tržišta zapisa dizati cenu zajmova, član Ekonomskog saveta premijera i saradnik MAT-a Boško Živković kaže da je nesporno da država mora povećati prinose na državne papire ukoliko želi i da ih proda.

„Ako se prodaja poveća, onda će banke novac za kupovinu novih emisija donositi od svojih centrala iz inostranstva. Donesene evre će prodavati na deviznom tržištu kako bi kupovale državne papire u dinarima i to bi trebalo da dovede do stabilizacije kursa. Cena, međutim, koju ćemo plaćati na dugi rok jesu veće kamate u bankama", kaže Živković za „Novac".

Ekonomista Vladimir Vučković dodaje da je država, po definiciji, najpouzdanija.

„Imajući u vidu da je kamata na trezorske zapise bezrizična, banke će sve druge kamate kalemiti na onu koju dobiju od države. Ako od države dobijaju 11 odsto, onda bi ostale kamate prema rizičnijim klijentima trebalo da budu veće", kaže Vučković.

Najavljeni odgovor iz Uprave za javni dug Ministarstva finansija jeste povratak na tromesečne zapise. U julu će biti manje aukcija dugoročnih zapisa, a smanjiće se i obim tih emisija.

I ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec smatra da bi država morala da se vrati na kratkoročnije papire, sa rokovima dospeća od tri i šest meseci.

„Kamata takođe mora biti atraktivna u odnosu na nivo sadašnje inflacije. Banke nisu zadovoljene prinosom od 11 odsto na dugoročnije hartije, ali to ne mora da važi i za hartije koje dospevaju za tri ili šest meseci", kaže Bajec za „Novac".

Naš sagovornik dodaje i da je loše to što se banke okreću ovakvim izvorima zarade, što znači da one nisu dovoljno usmerene ka privredi.

Inače, od početka prošle godine ukupno zaduženje države po osnovu trezorskih zapisa, znači dug s kamatom, dostiglo je 160 milijardi dinara.

Aukcije državnih papira

Datum aukcije Rok dospeća (u mesecima) Prodato (u %)

6. jul 24 26,4

1. jul 12 52,7

29. jun 18 17,5

24. jun 6 63,5

18. jun 12 33,4

16. jun 18 52,2

Izvor: Trezor

Nastavak na Blic...