Izvor: Politika, 08.Jul.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za šest meseci izgubljena dva dečja igrališta
Od početka godine, na površinama koje održava JKP „Zelenilo Beograd” pričinjena je šteta od 6.261.358 miliona dinara
U toku prve polovine ove godine, parkovima, zelenim površinama i igralištima koje održava JKP „Zelenilo Beograd” pričinjena je šteta od 6.261.358 dinara. Tim novcem mogla bi da se naprave dva dečja igrališta sa svim pratećim sadržajima.
– Lane je šteta iznosila 12.264.944 dinara, a 2009. godine 10.090.891 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinar. Krale su se i lomile ljuljaške, klackalice, vrteške, klupe, kante za otpatke, zaštitne ograde i stubići. Uništavale su se i odnosile ruže, lukovice, sezonsko cveće, živa ograda... Mnogo toga je devastirano iz čiste obesti – kaže Gordana Miljojković, tehnički koordinator u „Zelenilu”, dodajući da počinioci uglavnom prolaze nekažnjeno.
„Zelenilu” ne preostaje ništa drugo nego da i dalje uredno podnosi prijave protiv nepoznatih počinilaca.
– U prošloj godini podneto je 3.319 prijava, što je 109 više nego u 2009. Tome treba dodati prijave za bespravnu seču (19), uzurpiranje zelenih površina (85) i deponovanje otpada na zelenim površinama (52). Najviše su, kao i prethodnih godina, stradale klupe – ukradeno ih je 66, a na razne načine oštećena 1.221. Ukupna šteta samo po tom osnovu iznosi 3.747.942 dinara – ističe Miljojkovićeva.
Poslednjih godina grad je pokrenuo niz aktivnosti kako bi zaštitio parkove i zelene površine, a u tome se najdalje otišlo u obnovljenom parku Tašmajdan, gde je instaliran dvadesetčetvoročasovni video nadzor, a sa tom praksom će se nastaviti i u drugim većim zelenim oazama. Jedna od akcija je i postavljanje zaštitnih ograda oko dečijih igrališta i sportskih terena.
– Sa time smo počeli krajem prošle godine u Novom Beogradu i nastavili u toku 2011. U planu je da ograđivanje sprovedemo i u drugim opštinama – napominje Miljojkovićeva.
Što se tiče parkova, nije predviđeno da se oko njih postave visoke ograde, a da se kapije noću zaključavaju, iako takva praksa postoji u mnogim velikim gradovima.
B. Vasiljević
-----------------------------------------------------------
Vek i kusur tradicije štetočinstva
– Pre Drugog svetskog rata, jedino je Kalemegdan imao svog „domaćina”. Na mestima gde je sada skulptura „Ribar sa zmijom” i kod Spomenika zahvalnosti Francuskoj nalazile su se stolice. U to vreme nije bilo klupa, pa su se stolice iznajmljivale na sat. Postojao je čuvar koji je pazio na njih – kaže Hranislav Milanović, inženjer pejzažne arhitekture u „Zelenilu”.
Zabeleženo je i da je i krajem 19. veka, dok je Kalemegdanski park još bio u nastajanju, bilo slučajeva krađa sadnica i seče drveća. Ukoravana su i deca koja su trčala po tek posejanoj travi i uništavala je. I tada je opština donosila propise o zaštiti ovog javnog dobra, a žandarmi su intervenisali u slučaju da nekog zateknu u nedozvoljenoj raboti.
-----------------------------------------------------------
Parkadžije – fatalisti
U toku decenija Titove Jugoslavije, svi beogradski parkovi imali su čuvare, takozvane parkadžije. Njihova dužnost bila je da opominju „drugove i drugarice” ukoliko primete da se u parku nedolično ponašaju, u najširem smislu te reči. Sami nisu bili ovlašćeni da ikoga kažnjavaju, ali su mogli da potraže asistenciju milicionera, ako smatraju da je potrebno. Primarni zadatak bilo je im održavanje čistoće. Nosili su štapove sa zašiljenim vrhom, kojima su nabadanjem skupljali papirni otpad i opalo lišće, zbog čega su u prestoničkom slengu nazivani fatalistima. Parkadžije su nosile posebnu uniformu, zbog čega su vlastobojažljiviji Beograđani prema njima imali izvesnu dozu respekta. I deca su zazirala od njih, naročito kada se razgalame i razmahnu „fatalističkim” štapom...
objavljeno: 09.07.2011
