Izvor: B92, 29.Maj.2010, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za odbranu kursa jos 2,5 mlrd. evra
Beograd -- Narodna banka Srbije za odbranu dinara, prema sporazumu sa MMF, može još da potroši maksimalno 2,5 milijardi evra iz deviznih rezervi.
Od početka godine do danas, centralna banka je gasila požar na međubankarskom deviznom tržištu sa oko milijardu evra, ali je dinar ipak rastao.
Koja će gornja granica samo se nagađa. Za neke ekonomiste je to 103, za druge 105, a za bankare čak >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 107 dinara. Dinar je u petak ojačao za devet para i iznosi 102,73 za evro.
Ono što sve plaši je rast inflacije. Ma koliko se ona statistički doterivala, svakome ko plaća komunalne i druge usluge, i odlazi svaki dan u prodavnicu za hranu, jasno je da je sve poskupelo, a da su se plate i penzije, preračunate u evre, obezvredile. Prosto rečeno, kesa iz samoposluge je sve praznija, preračunavali se u bilo kojoj valuti.
Za to vreme, dok se nižu novi cenovnici, niko nije javno izašao i ponudio strategiju za odbranu kursa. Uglavnom se nude samo objašnjenja zbog čega je dinar toliko oslabio, a NBS može iz svog domena samo da intervniše u "slučajevima prevelikih dnevnih oscilacija”, a to je u poslednje dve nedelje gotovo svakog dana.
S druge strane, od vlade se očekuje da učini radikalnije poteze. Ekonomisti i neki nadležni smatraju da je lopta u šesnaestercu kabineta iz Nemanjine 11. „Smanjenje javne potrošnje i odgovorna fiskalna politika su najbolji recept za odbranu dinara. Naš ključni problem je što slabljenje evra u odnosu na dolar može dovesti i do većih inflatornih pritisaka", smatra Radovan Jelašić, odlazeći guverner NBS.
On kaže da „gorivo u Srbiji poskupljuje u poslednja dva meseca, samo zbog pada evropske valute, odnosno jačanja dolara. Centralna banka ne sedi skrštenih ruku, ali ona ne određuje nivo kursa, već samo obezbeđujemo nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i sprečavamo preterane dnevne oscilacije".
Prema mišljenju Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, očekivani priliv investicija je izostao, a doznake iz inostranstva koje su ranijih godina uticale da se kurs stabilizuje tokom leta, i da dinar jača, više nemaju tu moć, jer nema značajnog direktnog kapitala spolja.
