Izvor: Politika, 18.Okt.2012, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za javna preduzeća – svaki osmi dinar BDP-a
Ministarstvo finansija spremilo strategiju za završetak procesa restrukturiranja, ali i tranzicioni fond za ublažavanje negativnih socijalnih efekata
Svaki osmi dinar koji privreda Srbije stvori odlazi na direktno ili indirektno finansiranje javnih preduzeća, pokazuje analiza Svetske banke. Izraženo u novcu to je čak 3,73 milijarde evra, odnosno 12,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Taj iznos predstavlja državne garancije za njihove kredite, ali i novac koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izdvaja za pokrivanje njihovih dugova. I to nije sve. Kroz budžet se, na ime indirektnih subvencija odobri još 1,6 odsto BDP-a, što je oko 477 miliona evra. Samo u toku 2011. godine povezivanje radnog staža u ovim firmama poreski obveznici platili su oko 184 miliona evra.
Čini se da je ovu studiju prilično pažljivo pročitao i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Suočen sa dužničkom krizom, praznom državnom kasom, velikim minusom u budžetu, izgleda da je shvatio da je izdržavanje ovih preduzeća postalo preskupo za građane Srbije. Sudeći prema trogodišnjoj fiskalnoj strategiji, koju je napravilo nadležno ministarstvo, taj problem trebalo bi da se reši do polovine 2014. Dotad je oročeno završavanje procesa restrukturiranja. Istovremeno subvencije ovim preduzećima biće smanjene, najavljuje se u ovoj fiskalnoj strategiji. Treba reći i to da dotacije ovim firmama nisu prevelike, iznose oko 0,4 odsto BDP-a, ali da su dugovi koje ta preduzeća naprave, neizmirujući svoje obaveze, neuporedivo veći problem.
Nije studija Svetske banke jedini dokument na koji se Ministarstvo finansija pozvalo prilikom izrade strategije o reformi javnih preduzeća. U jednom delu bukvalno je prepisana ocena Fiskalnog saveta, u kojoj se kaže da „u Srbiji nakon deset godina tranzicije i dalje postoji oko 1.300 preduzeća pod državnom kontrolom”. Ona negativno utiču na ekonomsku efikasnost, podstiču finansijsku nedisciplinu i korupciju, dodaje se. Konstatuje se i to da je i brzina i uspešnost procesa privatizacije drastično smanjena. Sredinom 2012. godine broj neprivatizovanih preduzeća iznosio je 594, a u njima je zaposleno oko 100.000 radnika. Ukupan knjigovodstveni kapital ovih firmi je negativan. Za 78 milijardi dinara prevazilazi visinu kapitala. Rade, prave gubitke i sve više koštaju građane Srbije. Samo tokom 2010. godine, na primer, ostvarili su gubitak od 40 milijardi dinara.
Kao najveći problem, čini se, ministar finansija je uočio preduzeća u restrukturiranju. Po važećim propisima, taj koncept podrazumeva zabranu sprovođenja prinudnog izvršenja, odnosno naplatu dugova sudskim putem.
„Prirodno, najveći broj nelikvidnih i na tržištu neodrživih preduzeća našao je zaklon u primeni ove odredbe Zakona o privatizaciji”, konstatuje se u dokumentu Ministarstva finansija. To potvrđuju i činjenicom da su upravo preduzeća u restrukturiranju najveći korisnici direktnih i indirektnih subvencija.
Zato će, navodi se u strategiji, vlada predložiti izmene Zakona o privatizaciji tako što će proces restrukturiranja ograničiti. Cilj ove mere jeste da sva preduzeća, u kojima radi 64.000 zaposlenih i koja angažuju imovinu vrednu 338 milijardi, moraju da se spreme da u budućnosti posluju na tržišno održiv način.
„Mora se obezbediti pravni i institucionalni okvir da bi se planirano svelo uz što manje gubitke radnih mesta i obustave proizvodnje. U slučajevima kada je to neizbežno, vlada će biti spremna da amortizuje negativne socijalne efekte kroz obezbeđivanje sredstava za socijalne programe i aktivne mere zapošljavanja. Planira se i da sredstva tranzicionog fonda budu iskorišćena isključivo kod preduzeća kojima je određen konačan status. U kontekstu ove strategije to znači privatizaciju ili definitivno okončanje procesa restrukturiranja, bilo kroz nastavak održivog poslovanja u tržišnim ulovima, bilo kroz stečaj”, zaključuje se.
-----------------------------------------------------------------
Kraj restrukturiranja do 30. juna 2014.
Prema predloženoj strategiji Ministarstva finansija, insistiraće se na ovim predlozima:
Ubrzanje procesa privatizacije;
Povećanje efikasnosti javnih preduzeća;
Unapređenje pravila korporativnog upravljanja;
Redovno objavljivanje finansijskih rezultata;
Izbor rukovodioca na osnovu profesionalnih kriterijuma.
Anica Telesković
objavljeno: 18.10.2012.
Pogledaj vesti o: Dinar
