Izvor: B92, 01.Feb.2010, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvođenjem evra gubimo suverenitet?
Beograd -- Nestabilan dinar i slabi izvozni rezultati podstakli su razmišljanja da bi spas, možda, trebalo potražiti u zameni nacionalne valute za evro.
Da bi povećanje obima trgovinske razmene, naročito sa zemljama EU, moglo da ublaži posledice ekonomske krize sa kojima će se Srbija suočavati i tokom 2010, u to niko ne sumnja. Ali da li bi se, zbog toga, trebalo lišiti prednosti monetarnog suvereniteta i nacionalnu valutu zameniti evrom, to pitanje, makar i hipotetički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postavljeno, izaziva podozrenje većine analitičara.
Utoliko pre što se opstanak monetarne unije, zbog velike razlike u nivou konkurentnosti pojedinih članica EU, sve češće dovodi u pitanje. I mada stručnjaci tvrde da je članstvo u EU spasilo Grčku i Irsku devalvacije nacionalne valute, koja je i te kako pogodilo Mađarsku, Island i Ukrajinu, sve je više onih koji ukazuju i na drugu stranu te medalje izraženu kroz budžetski deficit od čak 12,5 odsto sa kojim se, krajem 2009. godine, suočila Grčka ili 11,7 odsto koliko je iznosio deficit Irske. Pa da li, onda, ima mesta dilemi - dinar ili evro. Ili, još preciznije, može li Srbija samoinicijativno da zameni nacionalnu valutu evrom.
"Srbija u ovom trenutku ne može da računa na uvođenje evra, jer, podsetiću, Crna Gora je u taj poduhvat ušla 1999. godine, dakle pre nego što je Evropska unija donela Direktivu o zabrani unilateralnog uvođenja evra. To, praktično, znači da svaka zemlja koja se odluči za taj potez, rizikuje da bude izložena oštrim sankcijama EU. Prema tome, cena takve odluke mogla bi da bude mnogo veća od eventualne koristi, imajući u vidu uskraćivanje finansijske podrške EU ili usporavanje procesa pridruživanja", procenjuje Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na pitanje koje bi to pozitivne efekte uvođenja evra kao sredstva plaćanja u Crnoj Gori naveo, naš sagovornik ističe jednocifrenu stopu inflacije, ali i eliminisanje deviznog kursa.
"Tu je svakako i stabilan ambijent koji odgovara stranim investitorima, jer više ne strahuju od toga da će im neka devalvacija domaće valute pojesti profit. Zahvaljujući tome, Crna Gora je po učešću stranih direktnih investicija u bruto domaćem proizvodu koje premašuje 20 odsto, zauzela vodeću poziciju u grupi evropskih privreda u tranziciji. Činjenica je, takođe, da je uvođenje stabilne valute podstaklo razvoj tržišta kapitala i finansijskog sistema, ali i donelo visok kredibilitet monetarne politike". kaže Fabris.
Na listi pozitivnih efekata je i smanjenje obima sive ekonomije kao i uvođenje budžetske discipline, s obzirom na to da više ne postoji mogućnost zaduživanja države kod centralne banke. Trebalo bi pomenuti i tendenciju snižavanja kamatnih stopa, jer banke više ne mogu da se pozivaju na rizik deviznog kursa, a sve to rezultiralo je boljim kreditnim rejtingom zemlje.
„Ali pošto nema idealnog režima, Crna Gora je uvođenjem evra izgubila emisionu dobit kao i deo deviznih rezervi. Izgubljena je i fleksibilnost monetarne politike zato što su instrumenti te politike svedeni samo na korišćenje obavezne rezerve i na, doduše u ograničenoj meri, operacije na otvorenom tržištu. Ključni instrumenti monetarne politike - referentna kamatna stopa i emisija novca - sasvim su eliminisani. Osim toga, politikom deviznog kursa, više nije moguće intervenisati u slučaju visoke platnobilansne neravnoteže", kaže Fabris ukazujući na tamniju stranu ove medalje.
Prema oceni Vladimira Gligorova, sa stanovišta stabilnosti bankarskog sistema uvođenje evra bilo bi pozitivno rešenje, jer bi u tom slučaju valutni rizik bio eliminisan. Osim toga, ukoliko monetarna politika ne može da uradi ništa drugo osim da napravi neku štetu monetizujući, recimo, fiskalni deficit, onda je bolje da takva monetarna politika i ne postoji.
"Posmatrano, međutim, iz perspektive makroekonomskog sistema situacija je sasvim drukčija, i to je glavni razlog zašto ni druge zemlje ne prelaze na dolar ili evro. Konkretno, u slučaju Srbije to znači da su plate određene u dinarima, a ukoliko bi bile indeksirane u evrima, onda se devalvacijom ništa ne bi moglo postići. Dakle, sa makroekonomske tačke gledišta posmatrano, monetarna politika ima smisla samo ukoliko je moguće kursom korigovati eventualna iskakanja u konkurentnosti, odnosno u ceni rada, s obzirom na to da je reč o najvećem trošku. Drugim rečima, sve dok monetarna vlast neke zemlje može devalvacijom da utiče na kretanje realnih zarada, ne bi se trebalo odricati sopstvene valute", komentariše Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i dodaje da se test svodi na to koliki je stepen evroizacije plata i penzija.
On podseća da zarade u Srbiji reaguju na pad dinara korigujući se naniže, što znači da monetarna politika deluje. Kao drugi argument koji govori u prilog zadržavanju dinara kao valute naš sagovornik navodi mogućnost primene fleksibilnog kursa koji, ukoliko se primenjuje na pravi način, znači niži nivo deviznih rezervi od onog koji je neophodan za održavanje fiksnog kursa. Ovo utoliko pre što održavanje deviznih rezervi predstavlja trošak za centralnu banku, ali, u krajnjem slučaju, i za poreske obveznike.
Na pitanje da li bi Srbija mogla unilateralno da pređe na evro naš sagovornik kaže da je to moguće, „ali to ne znači da će time postati deo monetarne unije".
"Uostalom, građani Srbije koji štede u evrima tu odluku su, samoinicijativno, već doneli, odnosno dvovalutni sistem je naša realnost. Evropska centralna banka ne može nikoga da spreči da pređe na evro, ali bi mogla da ima negativan stav u vezi s tim, što bi značilo nove probleme za Srbiju na njenom putu ka EU. Primera radi, Hrvatska je pre nekoliko godina zatražila mišljenje Evropske centralne banke u vezi sa svojom namerom da pređe na evro. Odgovor je glasio: ne možemo vas sprečiti u toj nameri, ali mi to ne odobravamo, što znači da ćete, kada krenete da pregovarate o članstvu u EU, imati jedan problem više. Prema tome, Srbija ima razloga da zadrži dinar kao nacionalnu valutu sve dok se time može pozitivno uticati na konkurentnost zemlje", zaključuje Gligorov.
Komentarišući zašto za Srbiju ne bi bilo dobro da dinar zameni evrom Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA, kaže da bi to značilo gubitak kontrole nad monetarnom politikom.
"Preciznije rečeno, time bi mogućnost vođenja aktivne monetarne politike koja podstiče ekonomski razvoj bila svedena na minimum. S druge strane, ukoliko je reč o tako jednostavnom procesu, zašto to onda nisu uradili Mađari koji stalno odlažu trenutak pretvaranja forinte u evro. To je najpre trebalo da se dogodi 2009, pa je taj rok pomeren na 2012, a sada se sve češće pominje 2014. godina. Pitam se koji je to volšeban način koji će Srbija iskoristiti da ubedi Evropu da je spas u uvođenju evra. Evropska unija bi, inače, mogla, ako proceni da je to u njenom interesu, a sumnjam da jeste jer bi već to naglasila, da zatraži od Srbije da u procesu pridruživanja uvede evro kao nacionalnu valutu. Ali to se nije dogodilo", ističe Crnobrnja.
On podseća da je Evropa negodovala i kada je Crna Gora odlučila da pređe na evro, ali dodaje da je tome prethodilo uvođenje nemačke marke kao sredstva plaćanja. Na pitanje da li bi uvođenje evropske valute popravilo izvoznu poziciju Srbije, Crnobrnja naglašava da ključ za podizanje izvozne sposobnosti privrede nije u kursu već u konkurentnosti.
"Teza da će, ako uvedemo evro, izvoz „procvetati", nikako ne stoji. Izvozni rezultati mogu biti bolji samo ako povećamo produktivnost i efikasnost privrede i ukoliko počnemo da proizvodimo robu koja se traži na evropskom tržištu. Ako pogledamo strukturu našeg izvoza, u kojoj dominiraju čelik i poljoprivredni proizvodi, onda je jasno da industrijski proizvodi i visoka tehnologija, o znanju da i ne govorimo, gotovo da i nisu zastupljeni. Prema tome, problem je u skromnoj i neadekvatnoj ponudi, a ne u nacionalnoj valuti", tvrdi Crnobrnja.
U prilog tome da kvalitetni proizvodi, ipak, mogu da pronađu put do evropskih potrošača govori primer Koncerna Bambi-Banat koji je prošle godine zabeležio rast izvoza na tržište EU od 16 odsto. Rade Pribićević, predsednik Upravnog odbora Bambi-Banata, kaže da je stabilnost valute veoma značajna za poslovanje preduzeća, naročito onih izvozno orijentisanih, ali procenjuje da prelazak na evro ne bi pospešio izvoz.
"Mislim da to u ovom trenutku ne bi ni bilo moguće bez saglasnosti evropskih institucija. Ukoliko bi se to, hipotetički posmatrano, dogodilo, prelazak na evropsku valutu bi uz neke benefite izražene kroz stabilnost valute, donelo i određene probleme, pre svega zbog nižeg nivoa razvijenosti kako tržišta tako i institucija sistema u Srbiji. U krajnjoj liniji, ako na primeru Crne Gore analiziramo prednosti uvođenja evra, videćemo da to privredi te države nije donelo nikakav pomak niti joj je otvorilo nova tržišta", komentariše Pribićević.
