Izvor: Večernje novosti, 27.Okt.2012, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uštedimo do 500 evra za crne dane

U besparici i besposlici teško živimo, čini nam se da jedva sastavljamo „kraj sa krajem“, ali - ipak i štedimo. Kako i od čega - ekonomisti kažu da odgovor na ovo pitnje zaslužuje Nobelovu nagradu. Ali bankari su jasni - građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra, tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u domaćoj valuti! Ovaj podatak upoređen sa prošlim oktobrom ukazuje i da - štednja blago raste! A kako - nejasno je i većini građana. Sa prosečnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << primanjima domaćinstva, koja iznose 50.061 dinar, a statistika kaže da su ona lane bila za dve-tri hiljade veća, teško se nešto može „skloniti sa strane“. Jer, od ukupnih priliva u kućni budžet, čak 47.186 dinara potroši se za najosnovnije potrebe. Zato i ne čudi što, u strukturi štednje, preovlađuju iznosi do 500 evra, kojih je na oko 80 odsto štednih računa. Zajedno sa nešto većim depozitima, do 3.000 evra, ovakvi ulozi čine više od 90 odsto ukupne štednje u srpskim bankama.LANE BILO VIŠE PROŠLOGODIŠNJI podaci o primanjima domaćinstava pokazuju da nam je porodica sve siromašnija. U poslednjem kvartalu lane mesečni prihod domaćinstva, prosečno, bio je 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da su familije na raspolaganju imale od 42.491 do 63.656 dinara. Prva nedelja novembra već tradicionalno se obeležava kao „nedelja štednje“, a banke su već uveliko krenule u aktivniju promociju kamata koje plaćaju na uloge. Iako bankari i sada očekuju nešto veći priliv deviza na štedne račune, moguće je da ih stvarnost demantuje. - Društvo u kojem dve trećine radno sposobnog stanovništva zarađuje ispod republičkog proseka oko 250 evra mesečno ne može svakako da govori o štednji - kaže za „Novosti“ Dragovan Milićević, ekonomista. - Prosek plate od 40.000 dinara i troškovi života prosečnog domaćinstva koji realno iznose oko 130.000 dinara ne mogu ostavljati prostora ni za kakvu štednju. Milićević naglašava da se, nažalost, današnji građani bore za golu egzistenciju i da je prosek štednje od 500 evra takođe neverovatan i prosto nedostižan za sadašnje uslove. To je, imajući u vidu troškove života, više od realnosti. Imućniji stanovnici svoje pare drže na daljim destinacijama, a samo delić svog kapitala drže u ovdašnjim bankama. Statistika, inače, našu kupovnu moć meri prema porodici, koja ima jednog zaposlenog, jednog penzionera i jednog izdržavanog člana. Pre samo desetak godina u krugu porodice bilo je četiri člana - dvoje zaposlenih i dvoje dece. I poslednji podaci potvrđuju da se prosečna porodica u Srbiji sve više oslanja na primanja najstarijih članova, jer su zarade zaposlenih sve manje i neredovnije. Ček iz PIO fonda krajem prošle godine punio je 35 odsto kućnog budžeta, a već je u drugom kvartalu udeo penzije porastao na 38,2 odsto. U porodičnu kasu i dalje najviše stiže od zarade - 44,2 odsto. Ipak, zastrašuje podatak da se učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog gotovo izjednačuje. Anketa o potrošnji među 1.145 domaćinstva, koju radi Republički zavoda za statistiku, pokazuje da prosečno porodicama od plate i penzije mesečno stigne 39.000 dinara. Zarada je 21.000, a najstariji član „privredi“ 18.000 dinara. Oko 11.000 dinara domaćinstva dobiju iz raznoraznih „fondova“ - od socijalnog osiguranja, poljoprivrede, ili „crkavice“ koja se zaradi sa strane. Pa, kada se sve ovo sagleda iznenadimo se da dajemo i bankarima i to u devizama. Jer, naravno u Srbiji i dalje svi najviše veruju (inače uzdrmanom) evru, nasledniku nemačke marke.PROSEK I STEZANJE KAIŠA PROSEČNO četiri odsto prihoda domaćinstva u Srbiji čine štedni ulozi, vraćene pozajmice, razne naknade od imovine, osiguranja... Po porodici to je oko 2.013 dinara. Najmanje se iz ovih izvora dobija u Beogradu - 1.191, a najviše u južnoj i istočnoj Srbiji - 2.774 dinara. Štednja, naime, ovoliko „doliva“ u porodične novčanike, a statistika kaže da najviše „kaiš stežu“ žitelji sa jugoistoka naše zemlje. Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva. - U valutnoj strukturi devizne štednje 93,3 odsto je u evropskoj valuti, svega 3,2 odsto u američkim dolarima, nešto manje, 2,7 odsto u švajcarskim francima, dok preostalih 0,7 odsto čine ostale valute - ističu u Narodnoj banci Srbije. Kada je reč o roku na koji građani bankama poveravaju svoj novac, situacija je nepromenjena u odnosu na prethodne godine. - U ročnoj strukturi devizne štednje najviše je zastupljena oročena štednja od šest meseci do godinu dana, sa 32 odsto, sledi štednja preko godinu dana sa 26 odsto - dodaju u NBS. - Najmanje učešće beleži štednja do tri meseca, sa svega sedam odsto u ukupnoj deviznoj štednji. NA ŠTA ODLAZI NOVAC ČITAV mesečni budžet potroši se za osnovne potrebe. Na hranu ode prosečno 20.624 dinara, kaže statistika. To je 43,7 odsto. U Vojvodini se za namirnice i bezalkoholna pića izdvaja 39,8 odsto, ali na jugu naše zemlje ode skoro polovina primanja. Posle hrane, najveći izdatak su komunalni računi - oni iz zajedničke kase porodica „uzmu“ 14,4 odsto ili 6.804 dinara. Među velikim izdacima našao se i transport, sa 3.736 dinara ili 7,9 odsto ukupnih prihoda domaćinstva. Uobičajeno najmanje se potroši na kulturu - 480 dinara. Najviše u Beogradu - 781, a najmanje na jugoistoku Srbije - samo 66 dinara mesečno.

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Uštedimo do 500 evra za crne dane