Izvor: B92, 28.Okt.2012, 12:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uštedimo do 500 evra za crne dane

U besparici i besposlici teško živimo, čini nam se da jedva sastavljamo "kraj sa krajem", ali - ipak i štedimo.

Kako i od čega - ekonomisti kažu da odgovor na ovo pitnje zaslužuje Nobelovu nagradu.

Ali bankari su jasni - građani Srbije u bankama čuvaju osam milijardi evra, tačnije 7,9 milijardi evra u devizama i još 17,9 milijardi dinara u domaćoj valuti. Ovaj podatak upoređen sa prošlim oktobrom ukazuje i da - štednja blago raste.

A kako - nejasno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je i većini građana.

Sa prosečnim primanjima domaćinstva, koja iznose 50.061 dinar, a statistika kaže da su ona lane bila za dve-tri hiljade veća, teško se nešto može „skloniti sa strane“. Jer, od ukupnih priliva u kućni budžet, čak 47.186 dinara potroši se za najosnovnije potrebe.

Zato i ne čudi što, u strukturi štednje, preovlađuju iznosi do 500 evra, kojih je na oko 80 odsto štednih računa. Zajedno sa nešto većim depozitima, do 3.000 evra, ovakvi ulozi čine više od 90 odsto ukupne štednje u srpskim bankama.

Prva nedelja novembra već tradicionalno se obeležava kao „nedelja štednje“, a banke su već uveliko krenule u aktivniju promociju kamata koje plaćaju na uloge. Iako bankari i sada očekuju nešto veći priliv deviza na štedne račune, moguće je da ih stvarnost demantuje.

I poslednji podaci potvrđuju da se prosečna porodica u Srbiji sve više oslanja na primanja najstarijih članova, jer su zarade zaposlenih sve manje i neredovnije. Ček iz PIO fonda krajem prošle godine punio je 35 odsto kućnog budžeta, a već je u drugom kvartalu udeo penzije porastao na 38,2 odsto. U porodičnu kasu i dalje najviše stiže od zarade - 44,2 odsto. Ipak, zastrašuje podatak da se učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog gotovo izjednačuje.

"Društvo u kojem dve trećine radno sposobnog stanovništva zarađuje ispod republičkog proseka oko 250 evra mesečno ne može svakako da govori o štednji", kaže za Novosti Dragovan Milićević, ekonomista.

"Prosek plate od 40.000 dinara i troškovi života prosečnog domaćinstva koji realno iznose oko 130.000 dinara ne mogu ostavljati prostora ni za kakvu štednju".

Milićević naglašava da se, nažalost, današnji građani bore za golu egzistenciju i da je prosek štednje od 500 evra takođe neverovatan i prosto nedostižan za sadašnje uslove.

To je, imajući u vidu troškove života, više od realnosti. Imućniji stanovnici svoje pare drže na daljim destinacijama, a samo delić svog kapitala drže u ovdašnjim bankama.

Statistika, inače, našu kupovnu moć meri prema porodici, koja ima jednog zaposlenog, jednog penzionera i jednog izdržavanog člana. Pre samo desetak godina u krugu porodice bilo je četiri člana - dvoje zaposlenih i dvoje dece.

Kada se sve sagleda iznenadimo se da dajemo i bankarima i to u devizama. Jer, naravno u Srbiji i dalje svi najviše veruju (inače uzdrmanom) evru, nasledniku nemačke marke.

Kada je reč o roku na koji građani bankama poveravaju svoj novac, situacija je nepromenjena u odnosu na prethodne godine.

Nastavak na B92...