Izvor: Politika, 26.Nov.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ućutali se Šumadinci, popuštaj
Četvrtak, pijačni dan u Gruži, „Kod Guštera” zauzeto par stolova, svi piju, puše i gledaju svoja posla
Gruža – „Lepe li su, nano, Gružanke devojke”. Ovu staru pesmu, a ni druge nećete čuti u kafani „Kod Guštera”. Momčilu Simoviću Gušteru, vlasniku najpoznatije kafane u celom srezu gružanskom, iskusnoj starini od 77 leta, ne pada na pamet da plaća „muzički dinar”.
– Još i to! Znaš li ti kako je u Americi. Plaća porez >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko ko može, dobro vlasnicima, dobro i državi. Ovi kod nas kad razrežu, pa normalno je što niko ne plaća. Nemaju ljudi – veli Gušter, savetujući nas dobronamerno da da u kafani nikog ništa za politiku ne pitamo.
Četvrtak je pijačni dan u Gruži, ali je napolju malo sveta. Jedni se odmaraju od Aranđelovdana, drugi slave Svetog Mratu, ostali su na groblju.
– Četiri sahrane u jednom danu. Potrefilo se. A, sve nas je manje. Stari umiru, mladi odlaze – lamentuje Momčilo Gušter nad sudbinom Gruže, varošicom sa 200 duša u srcu Šumadije, nekada opštinom, danas samo Mesnom zajednicom koja pokriva celih 12 hektara.
Fudbalski klub „Gruža” je u gornjem delu tabele Šuadijsko-pomoravske lige, vodi „Seljak” iz Malih Pčelica... KUD „Rada Šubakić” sprema nove nastupe i prikuplja mlade članove, đake istoimene osmogodišnje škole...
– Bilo je dobro onomad, kad su u Dom kulture stigla kulturno-umetnička društva iz celog sveta. Igrali su, alal im vera. Ali sve ja manje života u ovoj našoj varoši. Ko zna šta bi bilo i sa mnom da mi nije moje Vinke. Nema kafane bez žene, to svakom nek bude nauk. Imao sam para, mogao sam njima da pokrijem sve odavde do Bubanj potoka, ali potrošilo se. Ne mari, imam penzijicu i stalne goste, meni i mojoj Vinki dosta – priča Gušter, koji je baveći se bojadžijskim i ugostiteljskim zanatom, ostavio dubok trag u Bosni, posebno u Kotor Varoši kod Banjaluke, gde je stekao zvanje „počasnog lovca”, ne zbog preciznosti i trofeja, nego zbog druželjubivosti.
U kragujevačkim kafanama omiljeni lik, poznat po svom torbaku u kome je uvek nosi zastrug sira, pogaču i vodu, Gušter sada neće ništa da popije. Na „četvrti dan slave” hoće malo da odmori. Ali kad je u kafani, odmora nema, jer tu je uvek njegovo kartaroško društvo.
A, da „važan gost” iz Kragujevca ne bude sam, za sto poziva Dragana Starčevića, živopisnu pojavu koja nigde ne bi ostala neprimećena. Na glavi mu je srpska vojnička kapa, a brada mu je „do pojasa”.
– Ne valja ovo što se radi. Nije valjalo ni onda, ali ovo sad je bože sačuvaj. Onda zemlju vodili robijaši, sad je vode tajkuni. I ko će sada Dražine kosti da pronađe, ko će koga tu da rehabilituje. A, bradu sam počeo da puštam pre godinu dana. Kad može onaj što je ministar, pa i ovaj što je glavni u vladi, mogu, vala, i ja – otresit je ovaj Šumadinac, kome je, veli, ostala jedna želja, da okupi sve Starčeviće, da se vidi odakle je ko i – da se prebrojimo, brate, da znamo koliko nas je, zlu ne trebalo.
Dok nam Lepa Jela, konobarica koja u kafani „Kod Guštera” radi već deset godina, donosi novu turu i obnavlja meze, mi, i pored upozorenja, opet pokušavamo da „okrenemo priču” na politiku.
– Nit sam kad bio u nekoj partiji, nit sam kad izlazio na izbore. Sad pogotovo neću. Za kog da glasam, kad se se sve izmešalo. Ne znaš više ko koju politiku vodi. Ali, nemoj to više da me pitaš. Ćute drugi, ćutim i ja, a ti znaš šta znači kad seljak zaćuti. Valjda si čuo za Miloša knjaza. Kad mu jave da raja galami, on veli – zateži još, kad kažu ućutala se, Miloš naređuje – popuštaj – objašnjava nam Starčević, doduše izokola, šta misli o aktuelnoj društveno-političkoj situaciji u Srbiji.
Reč po reč, dođe vreme da se oprostimo. U kasno popodne, Gruža je tiha, a put Kragujevac–Kraljevo, koji prolazi kroz ovu varošicu, pust. Prošle godine je jedina banka ugasila svoju poslovnicu u ovom mestu. – Još samo školu i poštu da nam zatvore, pa da se svi preselimo za Beograd – dobaciše nam domaćini, uz poziv da ponovo navratimo.
Brane Kartalović
objavljeno: 27.11.2011
.jpg)
