Izvor: Politika, 05.Apr.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li država da bude garant preduzetnicima
Sve je više vlasnika preduzeća koji bi uzeli subvencionisani kredit, ali da, umesto hipotekom na njihovu imovinu, vraćanje zajma garantuje država
Gotovo nijedan sastanak privrednika i vlasti u poslednje vreme ne može da se završi a da predstavnici i sitnog i krupnog biznisa ne ispruže ruku prema političarima tražeći državnu pomoć. Otkako je kriza krenula spisak želja sve je duži, pa su tako preduzetnici tražili da država preuzme njihove dugove, a da, za uzvrat, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobije vlasnički udeo u firmi. Insistirali su da i dinar bude stabilan, obavezne rezerve banaka manje, ali i da se iz državnih rezervi, koje prelaze 10 milijardi evra, bar 10 odsto odvoji kao pomoć privredi.
Oni koji su u prethodnih nekoliko godina isticali kako im država najviše pomaže onda kad se najmanje meša, sada traže da vlast i te kako umeša prste i pomogne im u poslovanju. Naravno, takvoj promeni mišljenja kumovala je ekonomska kriza. Čak je i sam ministar ekonomije Mlađan Dinkić nedavno istakao kako nije bio kenzijanac (zagovornik državnog intervenisanja), ali da ga je situacija naterala da to postane.
Sada je u Srbiji je sve više vlasnika preduzeća koji bi uzeli subvencionisani kredit, ali uz jedan uslov: umesto da oni hipotekom na svoju imovinu, garantuju bankarima da će vratiti zajam, predlažu da bi bilo dobro kad bi tu obavezu na sebe preuzela država. Obrazloženje za ovakav stav nalaze u činjenici da, zbog loših bilansa, najugroženija preduzeća (odnosno ona kojima je pomoć najpotrebnija) uopšte od bankara ne mogu da dobiju zajam.
Prema oceni Nenada Popovića, vlasnika ABS holdinga, većina preduzeća u Srbiji, zato što su nelikvidna i nemaju šta više od imovine da založe, ne mogu da ispune ulove za kredite koje subvencioniše država.
– Zato ove zajmove mora da odobrava Fond za razvoj, kako bi bili dostupni većem broju preduzeća, ali i da preko Garancijskog fonda garantuje za preduzeća koja uzimaju te zajmove. Srpskoj privredi je u ovoj godini potrebno milijardu do dve milijarde evra. Sredstva treba tražiti u inostranstvu, kroz zajmove i strateška partnerstva. Pri pozajmljivanju novca država treba da se drži principa da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u privredu, a da nijedan zajam nije povoljan ako se koristi za potrošnju – smatra Popović.
Slične zahteve su još na Kopaonik biznis forumu, pre nekoliko nedelja, imali i Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa”, ali i Branislav Grujić, vlasnik PSP „Farman”.
Nikola Pavičić, prvi čovek „Sintelona” iz Bačke Palanke, ističe da se, čak iako bi država pristala da garantuje za zajmove preduzećima, ti krediti ne bi smeli da se dele bez ekonomskog osnova.
– Država bi u tom slučaju morala da se ponaša i kao banka i da se kao jemac pojavljuje samo u onim preduzećima za koje veruje da će vratiti zajam. Da ne rasipa sredstva tamo gde neće dati efekat. Jer, ako daje zajmove onima koji ih neće vratiti država tako uzima od onih koji rade da bi pomogla onima koji ne rade – upozorava Pavičić.
Nemanja Popov, generalni direktor „Centroproizvoda”, takođe, smatra da se ne može očekivati da neko ko je bio neracionalan sa svojim parama pokaže racionalnost s državnim novcem.
– Zato ne mislim da je to dobra ideja. To je štetan predlog jer traži od svih nas, kao građana koji plaćamo porez, da preuzmemo odgovornost za tuđe neracionalnosti. Time bi se ostalim privrednicima praktično poručilo da mogu da naprave grešku i prezaduže se jer će neko drugi to da plati. Verujem da bi pojedini vlasnici preduzeća i pristali, da u slučaju da ne mogu da vrate zajam država preuzme udeo u firmi, ali bi to samo dodatno zakomplikovalo problem. Šta bi onda država s tim – pita se naš sagovornik.
I Slobodan Vučićević, predsednik Uprave kompanije „Droga Kolinska”, smatra da to može da bude loše rešenje, ali nije toliko oštar u stavovima. Dodaje da bi država, ako ne na taj, onda sigurno na neki drugi način morala nekako da se umeša i pomogne onim preduzećima koje pred bankama imaju loše bilanse.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović se pita da li subvencionisani krediti za likvidnost imaju za cilj da pomognu najbogatijima ili da zaštite i pomognu zaposlene koji rade u njihovim firmama.
– Ako je namera države da pomogne radnicima zašto onda direktno ne subvencioniše njih. Jer, na ovaj način se pomažu oni koji su se prezadužili, ne žele ništa da prodaju da dugove vrate, a pritom se hvale kako će investirati u nove pogone. Od njihovog profita kad su ga sticali nismo videli neku vajdu, ne znam zašto bi sad, kao poreski obveznici, učestvovali u vraćanju njihovih dugova – upozorava profesorka Popović.
Anica Nikolić
[objavljeno: 06/04/2010]
