Izvor: S media, 06.Nov.2011, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teška starost u Srbiji
Mnogima starost u Srbiji, za razliku od vršnjaka u razvijenim zemljama, nije donela sigurnost. Čak 300.000 starijih od 65 godina nema gotovo ni jedan dinar sopstvenih prihoda.
Teško da bi penzionisani činovnik iz Leskovca sa prosečnih 18.720 dinara mesečno mogao da zamisli život kakav živi njegov savremenik iz Nemačke, Kanade, Norveške... I dok naši stari muku muče kako da od svoje crkavice podmire sve račune, plate lekove, a uz malo sreće ostave i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << koji dinar „sa strane“ za decu i unučad, u nešto razvijenim zemljama penzioneri proživljavaju drugu mladost. Osim što ne strahuju za bakaluk, od naših se razlikuju i po ostalim brigama, pa se muke zapadnjaka svode na to u koju će banju otići i koji će hobi izabrati.
Sve više penzionera - broj zaposlenih opada
Penzionerima danas i jednokratna pomoć
Krkobabić: Ne zakidamo penzionere
Da li su prosečni Srbi stariji od 60 godina zaista u „zlatnom dobu“ ili su im dani ipak nešto sumorniji od onih koje proživljavaju njihovi vršnjaci po belom svetu?
- Srbija spada među pet najstarijih država u Evropi - podsetio je na neslavnu statistiku i Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike.
- A indeks siromaštva je među starima veći od onog koji se odnosi na opštu populaciju. To znači da oni u ukupnom broju siromašnih učestvuju sa čak 9,6 odsto.
Pomoć u kući
Od 2000. godine za 4,5 odsto je veći broj korisnika usluga pomoći u kući - podsećaju u Ministarstvu rada i socijalne politike. Ipak, ovaj je sistem i dalje nerazvijen, jer zavisi od opštinskih budžeta. Zato danas o ovoj vrsti pomoći ne mogu da razmišljaju upravo oni kojima je ona i najpotrebnija - stanovnici najsiromašnijih gradova: Smederevske Palanke, Bogatića, Sombora, Trgovišta, Vranja, Vladičinog Hana, Velikog Gradišta, Lapova, Kladova, Sokobanje...
U našoj zemlji je, prema rečima ministra, 1,3 miliona građana već premašilo 65 godina, a mnogi među njima imaju „punu korpu“ problema. Najveći je besparica, a tik uz nju i - usamljenost.
- U Srbiji najmanje 450.000 penzionera prima penziju manju od 12.077 dinara - ocenjuje i mr Nadežda Satarić, iz „Amitija“, civilne organizacije za brigu o starima i član Nacionalnog saveta za stare.
Niže penzije od penzionera u Srbiji primaju samo u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj.
I u Penzijskom fondu Srbije sabiraju skromna primanja svojih korisnika. Letos je 957.625 penzionera iz kategorije zaposlenih u proseku živelo u centralnoj Srbiji sa 23.502 dinara mesečno, dok su Vojvođani u proseku primali 70 dinara više. Na Kosovu i Metohiji prosečna činovnička penzija iznosila je 19.963 dinara i nju je trošilo 31.283 naših građana. Najmanje, po pravilu, primaju bivši poljoprivrednici, pa njih čak 220.187 ne dobaci ni do 10.000 dinara mesečno.
I ma kako ovi čekovi delovali tanko, Satarićeva dodaje da čak 300.000 lica starijih od 65 godina u Srbiji nema ama baš nikakva lična primanja.
Satarićeva svoju tezu - da stari ljudi lošije žive u Srbiji nego u zemljama Evropske unije - potkrepljuje i podacima o prosečnoj dužini životnog veka:
- U 2008. godini prosečan životni vek u zemljama EU iznosio je za muškarce 76 godina, a u Srbiji 69,7 godina. Kada su u pitanju žene, kod njih je prosečni životni vek u EU iznosio 82,1 godinu, a u Srbiji 75 godina. A mobilnost starijih 70-godišnjaka u zemljama EU je znatno bolja nego 60-godišnjaka kod nas.
Satarićeva dodaje i da na kvalitet života kod starijih utiču najviše zdravlje, finansijska situacija i porodični odnosi.
- Zdravlje starih kod nas je lošije u svim zvaničnim parametrima od zdravlja starijih Evropske unije - smatra ona. - Finansijska situacija takođe. U Srbiji svaki drugi stariji građanin ima subjektivni osećaj siromaštva.
Zato se u civilnom sektoru (s pravom) pitaju šta sve država može da učini za najbrojniju grupu svojih građana. U Ministarstvu rada i socijalne politike napominju da se ovom temom bave tri nacionalne strategije - one o starenju, za smanjenje siromaštva i za razvoj socijalne zaštite - i da sve za cilj imaju da se od 2012. do 2015. godine za 15 odsto smanji broj starih ljudi koji žive ispod linije siromaštva. Ipak, dodaju u ovom resoru, da bi se unapredio njihov kvalitet života, potreban je - pre svega - veći stepen ekonomskog rasta i razvoja, bolja koordinacija između ministarstava i institucija, kao i dobra saradnja sa civilnim sektorom.
Bez škole i novca
Prema podacima „Sekonsa“, nevladine organizacije koja se bavi socio-ekonomskim pitanjima, u Srbiji je 11,2 odsto starijih od 60 godina potpuno nepismeno. A čak trećina nema završenu ni osnovnu školu. Ovakva obrazovna slika je uglavnom i najveći razlog zbog kojeg se tek neznatni broj starijih obraća državi i lokalnim samoupravama za bilo kakvu pomoć. A socijalnu pomoć trenutno prima samo 12.000 najugroženijih.
To nam, očigledno, ne ide od ruke. Da su planovi ambiciozni nema sumnje, ali nema sumnje ni da se veoma teško ostvaruju. O tome je govorila i nacionalna koordinatorka za pitanja starenja Lidija Kozarčanin:
- Vlada RS donela je odluku za osnivanje Nacionalnog saveta za pitanja starenja još 2007. godine, ali je prva osnivačka sednica održana tek 2011.
Ipak, nije sve na pragu propasti. Kozarčaninova podseća na to da država preduzima mere u skladu sa svojim mogućnostima. Kao primer navodi državni doprinos Fondu PIO, kojim se garantuje redovna isplata penzija. Povećan je i broj usluga socijalne zaštite, pa se one danas pružaju u više od sto opština širom Republike.
Ipak, niko od naših sagovornika nema dilemu da je i dalje najveći oslonac starima - porodica. S druge strane, prosečna srpska porodica je znatno osiromašena, pa je i sistem podrške poprilično sveden. Sa najmanje 10.000 porodica u Srbiji koje imaju pet članova, jedina se pomoć svodi na lepu reč. Novca, standardno, manjka, jer su, prema analizama Ministarstva rada i socijalne politike, upravo ove porodice u zoni najdubljeg siromaštva.
Novosti
Pogledaj vesti o: Leskovac
