Izvor: B92, 13.Avg.2011, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajkunima kriza izgovor za otkaze
Novi Sad -- Nova kriza će prvo udariti na dinar pa na izvoz, ali će najgore biti to što će opet stradati radna mesta.
Po starom lošem običaju, razni tajkuni i ovdašnje gazde sav teret ekonomske pošasti svaliće na radnike, to jest posegnuće za otkazima jer nema ničeg lakšeg od toga.
A lako je zbog toga što država niti ima mehanizme niti ima autoritet da privoli gazde na to da i sami podnesu teret krize >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << te da sačuvaja radna mesta.
Uostalom, ovdašnji tajkuni su i pre bilo kakavih naznaka drugog talasa svetske ekonomske krize, i to pre samo dva-tri meseca, najavljivali da će na jesen uslediti nova otpuštanja. Sada imaju i dodatni alibi za svoje naume. Država bi mogla i morala da reaguje, ali je jasno da su se gazde otrgle kontroli i postale jači i od premijera, a o ministarima da i ne govorimo.
Krajem oktobra 2008. godine počela su prva otpuštanja i, naravno, stradala je izvozno orijentisana proizvodnja. Pedeset radnika u kikindskoj livnici Le Belije tada je dobilo otkaz, a razlog: svetska ekonomska kriza koja se prelila i u Srbiju. Ko će sada prvi stradati neće se moći reći jer se jedna kriza lepi na drugu, ali verovatno opet izvozno orijentisane firme i njihovi zaposleni. Tokom prethodne tri godine bez posla je ostalo oko 400.000 radnika, a samo ove godine ugašeno je 90.000 radnih mesta. Nešto tako se svakako neće ponoviti, ali da dolazi teška jesen, to je izvesno. O novim smanjenjima plata i radu za minimalac, opet zbog krize...
Ne treba, valjda, podsećati na poruke tajkunima da urade nešto za ovu državu, da ne gase radna mesta jer se i njima može desiti scenario iz Venecuele, a tek koliko su puta pozivani da ne dele otkaze već da smanje plate i podele teret krize i na sebe i na sve zaposlene... Ništa od toga ne videsmo u praksi. Osim svakodnevnih otpuštanja.
Dakle, i s ekonomskom pošasti i bez nje, otkaza će biti, a samo je pitanje koliko. Licitacije idu od nekoliko hiljada pa do 100.000 ugašenih radnih mesta, a jedino ostaje pitanje ko je još preostao za otpuštanje kada u industriji radi svega 300.000 ljudi, to jest isto onoliko koliko je radilo pre pola veka.
Ekonomista Dragovan Milićević smatra da je opasnost koju nosi potencijalna kriza mnogo veća od one iz 2008. godine. "Srbija jeste periferno tržište, ali upravo zbog svog malog uticaja biće više pogođena od zemalja koje su u većem ekonomskom problemu. Definitivno će doći do porasti nezaposlenosti. Moguće je da bi najnovijim udarom bez posla ostalo dodatnih 100.000 ljudi, mahom onih koji rade u proizvodnji", zaključio je Milićević.
Da on nije jedini, pokazuje i upozorenje sindikalaca. Sindikalne organizacije su početkom ove nedelje upozorile na loš položaj građevinskih radnika u Srbiji, te da je zbog toga oko 100.000 građevinara u opasnosti da ostane bez posla.
Sindikat građevinarstva, industrije građevinskog materijala, drvne industrije i putne privrede Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata upozorio je na to da građevinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u težoj i neizvesnijoj situaciji. Ukoliko se ne preduzmu konkretne mere, može se očekivati da bez posla ostane više od 100.000 ljudi i totalno gašenje građevinskih firmi zbog nelikvidnosti, navedeno je u saopštenju.
Da je pričao otkazima realna, pokazuju i podaci o radnicima koji su i do sada bili na ivici. Od oko 1,75 milion zaposlenih oko 600.000 radnika danas u Srbiji dobija minimalnu zaradu. Takođe, barem tako tvrde sindikati, čak 300.000 radnika radi svakodnevno a zaradu nije dobilo po nekoliko meseci.
Sindikat čak ocenjuje i da su "srećnici” oni zaposleni kojima plata kasni mesec-dva jer je prosek kašnjenja sve veći pa je tako postalo gotovo uobičajno da se na deo zarade, dakle ne celu, čeka i po pola godine. Kada se sve obrne i okrene, jasno je da ima mnogo onih kojih će se gazde lako odreći ukoliko budu za to imali i najmanji povod.
