Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svratište u srcu
Mirsada je rođena u Beogradu koji je napustila kada se udala da bi se vratila u rodni grad sa bebom u naručju
Žega je pritisla grad. Na ulicama je manje ljudi nego obično, a oni koji su se nekuda uputili žure da se što pre sklone od sunca. Krhka Romkinja šeta s bebom u naručju od ugla Cetinjske do kioska neposredno uz glavni ulaz Politike u Makedonskoj ulici. S vremena na vreme pruža ruku da bi dobila neki dinar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od prolaznika. Već nekoliko dana prelazi istu putanju uprkos vrevi.
Uzimam novčanik iz tašne da bi razmenila novac u kiosku i dala joj da kupi hleb. Prolazim pored nje i kažem da ću joj dati novac, neka me sačeka. A onda pogledam malo bolje i prepoznajem devojčicu koja je godinama šetala na istom potezu i odrastala s ispruženom ručicom i molbom da dobije nešto malo novca.
– To si ti Mirsada?
– Da, ja sam.
Gledam je. Nekada živahna devojčica sada je majka, a do punoletstva ima još vremena. Jedne hladne zime poklonila sam joj rukavice.
– Sećaš li se rukavica?
– Da, čuvam ih.
Pitala sam se gde je otišla. Nisam ni pomislila da se udala i napustila Beograd.
– Većina Romkinje se udaje rano. Tako nas uče od malih nogu.
Jelena je mršava, da ne može biti mršavija, a beba u njenom naručju, devojčica od nekoliko meseci, neuhranjena.
– Gde živiš?
– Ovde sam došla kod babe i dede. Bila sam izgladnela i morala sam da dođem. Nisam mogla više da izdržim da danima ništa ne jedem.
– Da li si čula za Svratište?
Osmeh se pojavi na njenom prilično umornom licu iako je mlada.
– Kako da ne. Odlazila sam tamo dok sam živela u Beogradu. Bilo je na Dorćolu, u „Reksu”.
– Nije više tamo.
– A gde je sad?
– Na Zvezdari. U Krfskoj ulici.
– Gde ti je to?
Objasnila sam joj .
– Volela bih da odem i da ih vidim. Možda bih srela i nekog od drugara sa kojima sam rasla. U Svratištu su bili mnogo dobri ne samo prema meni, već i prema ostaloj deci. Još pamtim to vreme. Volela bih da odem do njih, mada imam bebu i ne znam da li bi me primili, ali otići ću do njih da me posavetuju šta da radim. Teško mi je.
Seta prekri njeno sitno lice. Nekada vesele oči postale su zagasite i bez sjaja.
–Da li ti muž radi?
– Da, na građevini, ali jako malo zarađuje.
– Šta ćeš sad?
Slegla je ramenima.
– Ne znam. Kažu mi radno si sposobna. Umem da čitam i pišem, ali nema mnogo škole. Sada mi je žao što nisam završila školu, a u Svratištu su mi lepo govorili da učim. Sad ne znam šta ću. Ko će da me primi na posao kada nemam kvalifikacije.
Uzdahnu. I nastavi tiho da priča.
– Kajem se što nisam poslušala dobronamerne savete iz Svratišta kada su mi govorile istinu da bez škole nemam uslove za bolji život.
– Teško mi to pada da prosim. Sramota me je, ali moram. Propustila sam priliku da se školujem i zaposlim, ali sam iz siromašne porodice u kojoj niko nije obrazovan, pa nisu me ni usmeravali ka tome. Jedino u Svratištu jesu.
..........................
Svoj prilog možete da uplatite na žiro račun:
205-127261-97 Komercijalna banka na ime Centar za integraciju mladih sa naznakom Politika;
SMS-om na broj 1019 (samo za korisnike MTS mreže). Cena 25 dinara (PDV uključen u cenu).
Sva prikupljena sredstva namenjena su održavanju i razvoju projekta „Svratište za decu ulice”
Snežana Prljević
objavljeno: 18/06/2010.
