Izvor: Politika, 05.Okt.2012, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svojatanje Pola Krugmana
Kao da se susret Srbije i ovog ekonomiste dogodio mnogo pre nego što je nobelovac sleteo u Surčin
Nobelovac Pol Krugman poručio je krupnim kapitalistima koji su ga u Srbiju doveli i ono što ne vole da čuju: da je dinar precenjen, da fiksni kurs nije rešenje i da treba više da izvoze. I to iako je poziv da poseti našu zemlju ovaj američki ekonomista najverovatnije dobio zbog svog stava koji ovdašnji biznismeni i političari vole da čuju: „potrošnja je recept >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za izlazak iz krize”.
Ako premijer Ivica Dačić tvrdi da je srpska ekonomska politika dobrim delom bazirana i na njegovim stavovima, za koje to onda mere Krugman može da snosi odgovornost? Čini se da se susret Srbije i ovog američkog ekonomiste dogodio mnogo pre nego što je Krugman sleteo na beogradski aerodrom, a Dačić postao premijer. Oni građani koji su tokom 2010, na primer, uzeli dinarski potrošački keš kredit uz kamatu od oko devet odsto – možda ni ne znaju da na tome treba da zahvale upravo Polu Krugmanu. Tadašnjem ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću, ideja o podsticanju potrošnje, sinula je nakon što je pročitao kolumne ovog ekonomiste u „Njujork tajmsu”. Tako su se, dobrim delom, rodili i programi subvencionisanih kredita za privredu. Domaći ekonomisti, s druge strane, smatrali su tada da na Srbiju ne može da se primeni isti recept kao na Ameriku. Reč je o dve potpuno različite privrede. Osnovna zamerka Dinkićevom programu tada je bila da je Amerika izvozno orijentisana, a Srbija uvozno orijentisana privreda. Što znači da kad tamošnja vlada podstiče potrošnju – pomaže domaće privrednike, dok kad to čini srpska vlada onda subvencioniše strane firme, jer se veliki deo robe uvozi.
Čini se da su u velikoj meri tekstove Pola Krugmana čitali i ostali članovi prethodne vlade. Tako je, na primer, bivši premijer Mirko Cvetković smatrao da je deficit u budžetu element razvoja i da antirecesiona politika podrazumeva povećanje potrošnje, prvenstveno investicione. Svakim rebalansom budžeta, međutim, godinama se u Srbiji najviše štedelo upravo na kapitalnim izdacima. Ipak, sve vreme krize činilo se da najveći fanovi Pola Krugmana sede u klubu „Privrednik”, u Šekspirovoj ulici, koji nisu propuštali priliku da istaknu kako je recept za izlazak iz recesije povećanje potrošnje. Na njegove stavove vrlo često su se tokom kampanje pozivali članovi Socijalističke partije Srbije, naročito Dušan Bajatović. Lider te partije i premijer Ivica Dačić u svom ekspozeu tako je istakao:
– Naša situacija je slična analizi koju opisuje nobelovac Krugman: imamo veliki broj ljudi koji ne rade ili nedovoljno rade, imamo kapacitete koji nisu uposleni, prirodne resurse koji nisu iskorišćeni i uplašene investitore i finansijski sektor koji nije dovoljno u funkciji privrednog razvoja.
Nebrojeno puta posle toga, Dačić je ponovio da nije samo štednja rešenje, jer narod više nema šta da štedi. Međutim, ukoliko država zaista usvoji plan fiskalne konsolidacije u kom planira da minus u kasi prepolovi, a šta je to onda nego drastična štednja. Naravno ako se obistini. Ipak, čini se da će teret tih ušteda najvećim delom platiti građani i privreda, a manjim delom država, kao što premijer tvrdi. Jer najveći deo fiskalnog prilagođavanja napraviće se preko povećanja PDV-a (oko 300 miliona evra dogodine), što će osetiti svaki građanin i privrednik u ovoj zemlji. Šta je srpske političare nateralo da naprave zaokret u odnosu na Krugmanovu doktrinu? To što više nema para, zemlja je prezadužena i pred dužničkom krizom, a novi zajmovi kojim bi se finansirala politika potrošnje su skupi.
Iako smatra da su saveti Pola Krugmana dragoceni da bi mogli da budu primenjeni u ekonomskoj politici Srbije, urednik sajta „Makroekonomija” Miroslav Zdravković je uveren da on ne bi smeo da bude zloupotrebljen za pravdanje veće javne potrošnje zarad interesa krupnog kapitala. Veća potrošnja u našoj zemlji nije put za izlazak iz krize iz više razloga:
– Mi već imamo negativnu stopu štednje, a i višak potrošnje se najvećim delom prenosi u veći uvoz. Veća javna potrošnja u Srbiji znači veću korupciju i preraspodelu u korist velikih kompanija, a koja se kroz rast javnog duga prenosi na naredne generacije i opšte siromaštvo u budućnosti. Srbija nije u poziciji SAD, Evropske unije, Švajcarske ili Japana da može da smanji javni dug štampanjem novca – smatra Zdravković.
Tim pitanjem su se bavili autori sajta „Tržišno rešenje”. Tako na primer Slaviša Tasić smatra da je „Srbija mala ekonomija sa velikim učešćem uvoza i u takvoj ekonomiji recept potrošnje ne dolazi u obzir, ni prema samim kejnzijancima”. Krugman inače spada u zagovornike teorije državne intervencije. Svaki državna potrošnja stimuliše ekonomije okolnih zemalja, dok račun ostaje Srbiji. I u Krugmanovom udžbeniku jasno je da je to tako – za male i otvorene ekonomije važe drugačija pravila, citirao je Tasić Krugmana.
– To što je Krugman u Beogradu rekao, dakle, ni u okvirima njegove sopstvene teorije nema nikakvog smisla. Ali mislim da ga to i ne interesuje previše, jer sudeći po njegovom blogu, najinteresantnija stvar mu je bila neka statua u hotelu – zaključio je on.
A. Telesković
objavljeno: 05.10.2012
Pogledaj vesti o: Dinar
