Izvor: Večernje novosti, 16.Maj.2016, 16:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaki treći dinar u kući od penzije

Trećina prihoda u kući danas pristiže od mesečnih primanja najstarijih sugrađana. Primanja penzionera kod nas su postala osnovni izvor potrošnje PENZIONERI u Srbiji su najveća potrošačka grupa. Statistika pokazuje da svaki treći dinar u kući je upravo od penzija. Njihova primanja su niska, ali redovna. Primanja najstarijih građana u Srbiji mesečno dostižu 31,5 odsto ukupnog kućnog budžeta, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se trećina troškova u Srbiji podmiruje upravo iz primanja penzionera. I statistika potvrđuje da su penzije značajan deo gotovo svakog kućnog budžeta. Prema poslednjim podacima u Srbiji se broj penzionera gotovo izjednačio sa brojem zaposlenih. Ima oko 1,7 miliona radnika, a gotovo isto toliko i penzionera. Ekonomisti pak smatraju da bi zaposlenih trebalo da bude bar tri puta više kako bi sistem funkcionisao. Činjenica da je udeo penzija u ukupnom prihodu domaćinstva tako visok, i pored toga što su penzije znatno umanjene, prema oceni ekonomiste Danila Šukovića, govori o tome da je besparica u Srbiji velika. Penzioni sistem u Srbiji je u velikoj krizi, jer na jednog zaposlenog ima jedan penzioner, a taj odnos treba da bude tri prema jedan, odnosno tri zaposlena prema jednom penzioneru, da bi se penzije mogle isplaćivati iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni.POLOVINA PRIHODA OD REDOVNE PLATE DOMAĆINSTVA su, prema poslednjem merenju iz zadnjeg kvartala prošle godine, raspolagala u proseku sa 58.331 dinarom mesečno. Najveći deo primanja potiče od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 47 odsto, ali zato trećinu prosečne porodice finansira penzioner. Udeo penzija u ukupnim prihodima iznosi 31,5 odsto, od poljoprivrede je 5,9 odsto, socijalnog osiguranja 3,3 odsto, iz inostranstva jedan odsto ... - Zbog toga se iz budžeta pokriva preko 50 odsto izdataka za penzije - naglašava Šuković. - Kako su kod nas deficit budžeta i zaduženost visoki, a stopa privrednog rasta niska, to je i ovaj nivo penzija, pa time i životnog standarda, ugrožen. Samo visoke stope rasta u dužem periodu mogu sprečiti dalji pad standarda, i omogućiti održivost penzionog sistema. Veći privredni rast bi omogućio i rast zaposlenosti i zarada, što bi povoljno uticalo na rast standarda. Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 44.000, dok je prosečna penzija oko 23.000 dinara. Penzioneri su, čak i sa tako malim primanjima, najbrojniji kupci u supermarketima, najažurnije platiše komunalnih proizvoda i usluga. Oni ne koriste svoju penziju samo za lične potrebe, već ona služi za podršku drugim članovima uže i šire porodice. - Iako su njihova primanja skromna, penzioneri su danas finansijski oslonac srpske porodice - kaže Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Oni daju novac svojoj deci i unucima čak i ako ne žive zajedno s njima kako bi im pomogli, jer ne rade. Pomažu i deci koja su zaposlena, a primaju minimalac ili ne primaju platu uopšte. Penzije su kod nas osnovni izvor potrošnje.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...