Izvor: Blic, 26.Maj.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja u dinarima
Bilo bi mnogo lakše, kaže predsednik Vlade, kada bi se štedelo u dinarima. Zašto se, međutim, štedi u stranom novcu? Odgovor nije teško naći: ne veruje se u dinar. Šta, opet, to govori? Da nedostaje poverenje u centralnu banku. Zašto? Odgovor je opet očigledan: neefikasnost i nedoslednost.
Najpre o neefikasnosti. Indikator je stepen ostvarenosti osnovnog cilja centralne banke: stopa inflacije. Ako se pogledaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podaci o kretanju cena u poslednjih desetak godina, o daljoj istoriji i da ne govorimo, jasno je da centralna banka nije uspela da stabilizuje cene. To što se odgovornost uglavnom prebacuje na fiskalnu politiku, to može da bude efikasno u javnim raspravama, ali očigledno nije dovoljno ubedljivo ni štedišama, a ni bankama - pa su i depoziti i krediti u stranom novcu, pre svega, u evrima.
Potom o doslednosti. Pogledajmo politiku kursa. Na osnovu iskustva, teško je bilo koga ubediti da centralna banka ne manipuliše kursom i da se on utvrđuje, kako se to kaže, na tržištu. Ovo, usput rečeno, ne znači ništa jer nema gde drugde da se utvrđuje, što međutim ne znači da je monetarna politika lišena bilo kakvog uticaja na kretanja kursa na tržištu. Iz iskustva, dakle na osnovu posmatranja ponašanja centralne banke može da se zaključi da je kurs čas fiksiran, čas devalvira - a te promene nisu usklađene sa ciljem stabilizacije cena, već najverovatnije upravo da bi se izišlo u susret fiskalnoj politici.
Ovo poslednje zapažanje potvrđuju i institucionalne činjenice, pre svega one o rukovođenju centralnom bankom. U poslednjih deset godina nijedan guverner niti je došao niti je otišao na regularan način. Pa onda ne bi ni trebalo očekivati da bilo ko osim predsednika Vlade štedi u dinarima.
