Izvor: Vesti-online.com, 12.Okt.2012, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski Nes na osami
Dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe!
Radivoje Petrović
Slutim da intimno, kad ostane sam sa sobom, prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razmišlja o svojoj posvećenosti borbi protiv korupcije u stilu ove stare izreke, možda se usput pitajući i "ko me gurnu?"
Dok je u predizbornom zavođenju građana, samo pre nekoliko meseci, eliminisanje korupcije bio apsolutni prioritet, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << makar na rečima, danas smo svedoci različitih skandala u vezi sa tim i, reklo bi se, elegantnog izvlačenja prvih političkih igrača Srbije na marginu te iste borbe, a da najširoj javnosti nije do kraja jasno šta se zaista događa.
Stiče se utisak da je na čistini naivno ostao jedino Vučić, za šta mu je slaba uteha podrška običnih ljudi da je dosledan i da radi pravi posao.
Otvoreno pismo Nikoliću i Dačiću, kojim ih poziva da sa margine uđu u centar borbe protiv korupcije ili iskažu javno nezadovoljstvo njegovim otkrivanjem mangupa u srpskim redovima potvrđuje da na vrhu Srbije već postoji granica dokle će se ići u hapšenjima i procesuiranjima.
Da je drugačije, ne bi predsednik Vlade i predsednik Republike dobijali sitnu knjigu od Vučića na ovakav način. Pametan svet shvata da je, uprkos velikoj formalnoj vlasti čoveka koji koordinira obaveštajce, rukovodi resorom odbrane i glavni je u državi za lomljenje kičme tajkunima, ostao bez ključne političke podrške.
Setimo se da je ne tako davno Slobodan Milošević, čovek sa neuporedivo većom vlašću i političkim autoritetom i podrškom u Srbiji nego bilo ko danas, u tri navrata objavljivao beskompromisni rat kriminalu i korupciji, a kako se to završilo osetio je najveći deo građana na svojoj koži. Posle svega dobili smo čitavu klasu srpskih bogataša, koji su se u vreme života za dve marke bogovski kapitalizovali i zauzeli pozicije sa kojih danas iz senke pomeraju konce i nerviraju Vučića.
Utoliko je čudnije što je predsednik Nikolić nedavno u podužem TV intervjuu prilično relativizovano govorio o tajkunima, korupciji i sličnome, približavajući se onom načinu govora za koji smo mislili da je sa Tadićem i žutima otišao u ropotarnicu istorije.
Reč je zapravo o usiljenom naporu ljudi iz redova naprednjaka da nekako ostave iza sebe radikalski imidž koji ih prati, pa bi da demokratskim metodama ujure lopove.
Želja da se dopadnu svima, da zauzmu tzv. evropsku poziciju i zvuče kao oni koji nas pohode dovela je u dilemu mnoge koji su im poklonili poverenje, i to ne samo kad je reč o borbi protiv korupcije.
U takvom okruženju Vučiću je veštački stvoren imidž da hoće brzo da hapsi i presuđuje, nameću da udara na žute iz političke mržnje, a dojučerašnji saveznici, slagali se ili ne sa tim, stvaraju mogućnosti da uz neke sitne ribe, najveća žrtva bude upravo - Vučić. Strah i nesigurnost u Vladi da se u takvoj borbi zarade bolne modrice izgleda da su jači od rešenosti da se lopovi i secikese privedu pravdi. U takvoj situaciji ne nazire se s kim će do kraja Vučić napred, a s kim nazad.
Dokaz za takav utisak jeste i pobuna stotinak policajaca koji već mesecima istražuju slučaj Dulić. Budući da dobro znaju kako je ortoped vešto radio u sektoru urbanizma i telekomunikacija, odluka da već na početku ne bude pritvoren okupila ih je u protest sa jedinstvenim optužbama na račun republičkog tužioca, još jednom pokazujući da je nova vlast krenula u borbu protiv korupcije, a da nije obezbedila ključnu logistiku. Tužilaštvo je pelcovano žutim virusom odranije, sudstvo je zatrovano reformom na račun pravde, a mediji i dalje licemerno merkaju šta će biti, ponešto objave u korist akcije, pokušavajući da zatrpaju saučesništvo sa onima koje juri Vučić.
Iza svega ostaje Aca Vučić, srpski Eliot Nes, odlučan i na osami, sve više doživljavan u očima građana kao potencijalna i već izvesna žrtva tajkunskih i političkih igara iz senke. Osvetljavanje glavnih aktera te igre bila bi dovoljna satisfakcija i upornom Vučiću i narodu koji čeka epilog.
Nastavak na Vesti-online.com...
