Izvor: S media, 12.Dec.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Špekulanti guše dinar
Privrednici Srbije, guverner i premijer naći će se u utorak za istim stolom kako bi se dogovorili kako da se stabilizuje devizni kurs, koji je drugu godinu zaredom zbog kolebanja naneo velike gubitke srpskoj ekonomiji. Posle ovog skupa, ipak, ne može da dođe do drastičnih promena, jer će kurs i dalje biti odraz ponude i tražnje na tržištu, ali i svega onoga što pritiska našu ekonomiju.
Da se evro ne može lako umiriti, pokazuje i pojačana potražnja za devizama u protekla >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << dva dana. U petak je dinar oslabio za 60 para i devizni kurs se ponovo približio nivou od 96 dinara, tačnije iznosio je 95,92 dinara, a toliko će biti najverovatnije i u ponedeljak.
Iz NBS poručuju da će braniti dinar u meri koju upravo ta tražnja i ponuda diktiraju i intervenisati u meri koju situacija bude iziskivala, ali nikako "zakivanjem" na određenom nivou. Fiksni kurs ne može da bude alternativa, jer on za sobom povlači mnogo više intervencija iz deviznih rezervi, a koje su najvećim delom prikupljene zaduživanjem.
- Utvrđeni devizni kurs mogu da imaju zemlje sa velikim izvozom robe i usluga, a mi to nismo - smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Fiksni kurs nije dobar za Srbiju, jer bi topili devizne rezerve za njegovo održavanje, pretila bi mi nam maksi devalvacija nacionalne valute, a privreda bi bila u velikim problemima.
Osnovni problem, prema mišljenju Đukića, koji proizvodi velike skokove deviznog kursa je to što nismo raščistili koji režim kursa želimo da imamo. NBS se opredelila za ciljanu inflaciju, koja podrazumeva plivajući kurs, ali to u isti vreme trebalo bi da podupire kontrola javne potrošnje.
- Mi imamo neku vrstu "prljavog" plivajućeg deviznog kursa, a u takvoj situaciju nema individualne odgovornosti za njegov pravac - smatra Đukić. - Normalno je da dnevni skokovi budu posledica smanjene referentne kamante stope centralne banke ili veće potražnje za devizama zbog otplate kredita prema inostranstvu.
PLITKO TRŽIŠTE
Kako je naše devizno tržište "plitko" to dovodi do oscilacija. Ali, kako naglašava Đukić, s druge strane, ima i špekulativnih radnji koje NBS može da predupredi. Jer, banke mogu da se zadužuju napolju, evro pretvaraju u dinare, ulaze u reprooperacije centralne banke, odnosno kupuju njene hartije od vrednosti po dobroj kamati, zarađuju, prodaju dinare, kupuju devize, što diže kurs i iznose iz zemlje. Na to centralna banka može da utiče, ne administrativno sprečavanjem špekulativnog ulaska deviza u cilju kupovine hartija od vrednosti NBS.
