Izvor: B92, 04.Okt.2011, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šoškić: Na korak od prezaduženosti
Beograd -- Srbija je dostigla najviši nivo javnog duga koji može da podnese, upozorio je guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.
Šoškić je naveo da je trenutni javni dug dostigao 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.
To je zakonski gornja granica dozvoljenog javnog duga u Srbiji.
Šoškić je izjavio da u Srbiji trenutno imamo stabilan nivo cena, da inflacija pada i da se očekuje da će u prvoj polovini 2012. godine inflatorna stopa biti u projektovanim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okvirima za ovu godinu od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.
On je napomenuo da je dinar stabilan i da je uz manje oscilacije, na nivou od maja 2010. godine, kao i da su intervencije NBS na deviznom tržištu vrlo skromne u odnosu na protekle godine. Takođe, stabilne su i devizne rezerve koje iznose više od 11 milijardi evra, što je iznad standarda. Bitno je da se te rezerve povećavaju, posebno u vreme kada se suočavamo sa mnogobrojnim nestabilnostima ne međunarodnom deviznom tržištu, kazao je guverner.
Guverner je rekao da bi inflacija do kraja godine trebalo da bude jednocifrena, podsetivši da je u avgustu zabeležena nulta, a da je na godišnjem nivou iznosila 10,5 odsto.
Podsećajući da su najveći uticaj na inflaciju imala cena hrane, Šoškić je naglasio da je finansijska stabilnost glavni cilj NBS i da su sve aktivnosti centralne banke usmerene ka tome.
Guverner je izjavio da će u 2011. biti ostvarana stopa rasta BDP-a od 2,5 odsto i dodao da je najveći problem Srbije nezaposlenost, koji može biti rešen jedino povećanjem ekonomske aktivnosti, što će dovesti do povećanja BDP-a.
Prema rečima čelnika NBS, inostrane grinfild investicije nisu na zadovoljavajućem nivou i moramo više da radimo na njihovom privlačenju.
Guverener je ukazao da je NBS, u pogledu svih ekonomskih parametara, imala dosta realistična očekivanja i da je zahvaljujući stabilnoj monetarnoj i fiskalnoj politici, uspela da održi makroekonomsku stabilnost.
Šoškić se osvrnuo i na aranžman iz predostrožnosti sa MMF-om, vredan 1,1 milijarda evra, ukazavši da će ta sredstva biti od velike pomoći u slučaju pogoršanih okolnosti i da će uticati na povećanje opšte kredibilnosti zemlje, posebno u vreme kada se suočavamo sa opštom krizom javnog duga.
