Izvor: B92, 12.Mar.2015, 11:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šoškić: NBS treba da obori kamatu

Srbija je u recesiji, inflacija je u januaru bila 0,1 odsto, inflaciona očekivanja su niska, a referentna kamatna stopa NBS je i dalje prilično visokih 8 odsto.

Da li bi NBS trebalo da snizi repo stopu pitanje je oko kojeg ne postoji potpuno saglasje stručne javnosti, ali čak i sporazum sa MMF-om predviđa oprezno relaksiranje monetarne politike, odnosno spuštanje referentne stope, kao mehanizma za podsticanje privrednog rasta.

S druge strane obaranje stope bi verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oborilo i dinar, što je pojedine eksperte navelo na misao da centrala banka visokom stopom efektivno štiti kurs.

Na pitanje da li očekuje da će "štampanje para" koje je ECB započela ove nedelje biti uspešno u stimulisanju privrednog rasta u evrozoni, Šoškić kaže da je "teško unapred davati prognoze tog tipa, ali da je gotovo sigurno da će uticaj na olakšavanje finansiranja državnih budžeta i niže kamatne stope na kredite, imati svog efekta na smanjivanje tereta fiskalne konsolidacije i na podsticanje privrednog rasta u evrozoni".

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže da "u situaciji kada je inflacija ispod inflacionog cilja i kada nema visokih inflacionih očekivanja, a privreda je u recesiji i postoji opasnost od deflacije, monetarna politika bi se morala relaksirati".

Tome u prilog, prema njemu, idu i dešavanja u EU, gde je Evropska centralna banka počela da "upumpava" po 60 milijardi evra mesečno u zemlje evrozone, kako bi im olakšala vraćanje dugova i stimulisala rast.

"Uticaj će biti takav da će evro verovatno postepeno gubiti vrednost prema dolaru, ali će istovremeno biti lakše dinaru da ne depresira mnogo u odnosu na evro. Niže kamatne stope u evrozoni odraziće se i na blago smanjivanje kamatnih stopa i u našoj zemlji na pozajmice u evrima. To je razlog više da se relaksiraju to jest da pojeftine i pozajmice u dinarima, odnosno da se relaksira i domaća monetarna politika", smatra Šoškić.

Njegov kolega Ljubodrag Savić saglasan je da teorija kaže da bi u situaciji kada imamo recesiju i nisku inflaciju repo stopa trebalo da se snizi kako bi se stimulisao rast, ali da u konkretnom slučaju Narodna banka mora da vodi računa i o nekoliko drugih okolnosti.

"Budući da se u Srbiji samo trećina transakcija obavlja u dinarima, a ostatak najviše u evrima, i efekat koji bi NBS mogla da postigne snižavanjem repo stope bi bio srazmeran tom odnosu", smatra on.

"Uz to, zbog velikog udela problematičnih kredita, činjenice da se ovde nikada ne zna u kom momentu inflacija može da skoči i drugih rizika, kamate na kredite ne bi pale onoliko koliko bi NBS snizila repo stopu, pa bi i efekat podstreka privrednom rastu bio manji", navodi Savić.

Drugo, kako dodaje, naša država fiskalni deficit finansira i zaduživanjem u dinarskim hartijama od vrednosti, a ako bi se snizila repo stopa, to bi odmah oborilo i prinose na te hartije, što bi ih učinilo manje atraktivnim za investitore, naročito strane.

"Mi već sada teško prodajemo hartije sa dužim rokom dospeća, tako da to treba imati u vidu. Na kraju, prva obaveza NBS je da vodi računa o inflaciji, a naša inflacija je niska upravo zbog visoke repo stope i slabe tražnje, a ne mora biti da će i za šest meseci ostati ovakva", kaže Savić.

Po njemu, Narodnoj banci su, s obzirom na visoku evroizaciju u Srbiji, u priličnoj meri vezane ruke, "a šta god da uradi sa repo stopom, to će biti i dobro i loše".

"Možda NBS i treba da spusti referentnu stopu, ali za koliko, to zavisi od procene ovih okolnosti koje sam pomenuo", zaključuje Savić.

Nastavak na B92...